SRB

ENG

Изложбе

 

Диплома 2018

Задовољство нам је да Вас позовемо на отварање изложбе радова студената завршне године основних студија Факултета примењених уметности у Београду »Диплома 2018« које ће се одржати у четвртак, 5. јула, у 19 h у Музеју примењенe уметности (Вука Караџића 18).

На изложби »Диплома 2018« представиће се 70. генерација Факултета и биће изложено око стотину студентских дела којa ће представити квалитет рада који су постигли студенти и њихови професори током трајања четворогодишњих академских студија.

Изложба ће трајати до 28. 7. 2018. године.

Деканат ФПУ

 

 

 

Диплома 2016/17.

Радови студената мастер академских студија
школске 2016/17. године

Музеј примењене уметности
Београд, Вука Караџића 18

Отварање изложбе
четвртак, 02. 08. 2018. у 19.00 часова

Последњи дан изложбе
25. 08. 2018.

Каталог изложбе

 

 

Ћутљиви
Мишо Филиповац

Из серије Скупови

Просторно-амбијентална цртачка композиција

Отварање изложбе
четвртак, 23. 08. 2018. у 19.00 часова

Народни музеј Ужице

 

Нестали

Мултимедијална изложба студената/докторанада уметничких факултета посвећена несталим лицима, жртвама рата у бившој Југославији

Филмска галерија, фоаје Дворане Културног центра Београда, Коларчева 6
1 – 9. 9. 2018.

Отварање: субота, 1. септембра у 13.00

Аутор пројекта:

Марко Лађушић, професор ФПУ у Београду у сарадњи с Мелиндом Костелац (АПУРИ)

 

 

Мапа мог дворишта
Марица Буцек

Народни музеј Крушевац
Уметничка галерија
Мајке Југовића 12

1–15. септембар 2018.

Отварање изложбе
субота, 1. септембар 2018. у 13 сати

Марица Буцек је студент докторских студија.

 

Портрет

Изложба радова студената Факултета примењених уметности 2017/2018.

Прва и друга година студија

Отварање изложбе: понедељак, 10. септембар 2018. године, 18.00 часова

Стамбол капија, Горњи град, Београдска тврђава

Ликовна истраживања у керамици

Изложба студентских радова насталих на одсеку Керамика

Галерија Комбанк Арт хол
Македонска 29, Београд

Отварање изложбе: понедељак, 17. септембар 2018. године, 19.00 часова

 

Хазарски речник
Никола Радосављевић

Позивамо Вас на отварање изложбе уметничких књига докторског уметничког пројекта »Хазарски речник«, интерактивни дијалог књиге, посматрача и простора
Николе Радосављевића

Четвртак, 27. септембар у 19 часова Изложбени хол Народне библиотеке Србије

www.nb.rs

Изложба је отворена до 31. октобра 2018. године

................................................................

Како би најлакше разумели шта би књига уметника могла да буде, морамо оетити њене физичке и визуелне особине. Ово је специфичан медиј који ликовну праксу интегрише унутар уметничког објекта, како би посредством додира утицао на чула посматрача.

Иако је био недовољно заступљен у савременим галеријским поставкама и колекцијама, медиј књиге уметника доживео је изузетно велики развој у последњих педесет година. Прилично популарна, књига као поље ликовног стваралаштва, остаје недовољно истражена и дефинисана. Често на граници експеримента, брзе интервенције или доста слободног ликовног израза, књига уметника је служила као простор за неспутано уметничко изражавање.

Докторски уметнички пројекат Хазарски речник, књига уметника- интерактивни дијалог књиге, посматрача и простора, настао је у трогодишњем периоду на докторским академским студијама Факултета примењених уметности у Београду, под менторством редовне професорке Гордане Петровић. Иако је назив преузет, а рад у идеји инспирисан романом Милорада Павића, целокупни пројекат није илустрација поменутог романа.

У изложбеном материјалу пројекта представљене су три едиције уметничке књиге, триптих књига и дводимензионални радови у функцији књиге уметника, који укључују простор. Ова последња групација односи се на директан однос архитектуре изложбеног хола Народне библиотеке Србије, радова и публике. Специфчност овог простора искоришћена је да се на изложби не прикажу само књиге уметника, већ да се од простора и радова направи књига, чији ће главни актери бити управо посматрачи.

Сваки од наведених радова, појединачно, а и у изложеним групацијама, инсистира на контакту са публиком. Публика је позвана да листањем или директним суочавањем са великим форматима успостави јединствен однос са сваким изложеним радом. Књига као ликовни објекат за задатак има пре свега активирање више од једног чула код посматрача. Њене просторне карактеристике, а онда и тактилне, визуелне, звучне, итд. остварују дијалог са сваким понаособ. Излагањем супротно од класичне галеријске праксе, где се дводимензионални радови затварају у стакло, овај медиј остварује највиши домен интеракције са публиком. Инсистирањем на интеракцији између посматрача и дела, радови у овом формату најчешће носе јаку поруку користећи се свим доступним ликовним средствима и широким спектром различитих техника.

Као уметнички пројекат који повезује различите уметничке дисциплине, технике и медије,  докторски уметнички пројекат Хазарски речник, књига уметника- интерактивни дијалог књиге, посматрача и простора, инспирисан је пејзажним променама које описују промене у нама. Мотиви на представљеним радовима сабрана су искуства аутора, у једном новом, ликовном речнику.

Начин на који је појединац изложен све већем притиску и захтевима околине, огледа се у чињеници да смо све мање у стању да разумемо себе. Човек је престао да ослушкује природу и њена мењања заборављајући да је из те природе и сам дошао. Визуелни и физички дијалози успостављени на овој изложби имају за задатак да скрену пажњу на процесе у којима учествујемо пасивно и активно, и у којима смо и субјекти и објекти, а који могу довести до колективне катастрофе. Начин на који је Хазарски народ према Павићевом роману избрисао себе из историје човечанства у савременом добу постаје реална претња. Мотиви изложених радова постају места уточишта за посматрача који тражи бег или осећа потребу за сопственом, исконском природом.

У форми једноставних листајућих обеката, ове уметничке књиге јединствене су мапе мојих емотивних превирања, интимног, личног и уметничког сазревања . Прилично сведеним, скоро геометријским ликовним језиком, радови бележе осећај да се друштво мења и  теже изазивању реакције појединца. Кроз тактилни, визуелни и просторни однос са сваким од радова понаособ, посматрачу су понуђени инструменти за сопствено преиспитивање. Овај процес интроспекције који започиње у моменту када се књига уметника узме у руке, дефинише основну намену књиге као простора за ликовну уметност - пренос емоције, информације, знања и искуства.

Никола Радосављевић

 

 

 


 


 

У потрази за светим знаком
Анамарија Вартабедијан

Самостална изложба Анамарије Вартабедијан – сликe и књигe уметника »У потрази за светим знаком« отвара се у среду, 26. 9, а траје до 2. 10. 2018. године

Hovhannes Sharambeyan Centre of Popular Creation

Абовјан 64, Јереван, Република Јерменија

.............................................................

После успешно реализоване изложбе „У потрази за светим знаком” у Галерији Атријум Бибилиотеке града Београда од 4 – 24. 5. 2018. године изложба сликe и књигe уметника београдске уметнице Анамарије Вартабедијан ће се отворити у среду 26. 9. у Народном музеју у Јеревану - Hovhannes Sharambeyan Centre of Popular Creation.

Ова изложба је међународна презентација нове ауторкине уметничке продукције настале у протекле три године, која је заснована на вишегодишњем истраживању јерменске културне баштине нарочито на подручју Србије и културних спона Србије и Јерменије.

Радови за изложбу су настали комбиновањем и транспоновањем српског ћириличног и јерменског писма, орнамента и природних лепота у новостворени оригинални ликовни и примењени израз, а инспирисани су савременом јерменском поезијом преведеном и објављеном у збиркама поезије на српском језику у Републици Србији. Кроз медиј књиге уметника истиче се значај књиге као најважније духовне творевине и најрепрезентативније графичке форме.

.......................................................

О изложби је Срђан Вучинић написао:

...Сваки од ових стихова налази свој пиктурални и емоционални ехо на сликама Вартабедијанове, јарко бојеним, интензивно доживљеним пејсажима давне Нојеве луке спаса. Но, ту су и древни јерменски симболи (орао, лав, вук, пас, шестокрака звезда, дрво живота, розета, нар, као и аравекач, осмокраки симбол вечности), знамења која постојано насељавају Анамаријине призоре везујући их за »сенке заборављених предака« (како гласи наслов ремек-дела генијалног Сергеја Параџанова, совјетског синеасте јерменског порекла).

Користећи технике сувог пастела и фротажа, уметница се само донекле ослања на своју ранију естетику, трагајући овде за новим упориштима и изворима инспирације. Једно од њих је без сумње и техника вартаграфије, коју је са изумилачком инвецијом први применио њен отац Миодраг Вартабедијан Варта (1933-2009), користећи на својим сликама и графикама отиске са западно србијанских крајпуташа, или са богумилских стећака у Херцеговини. Тако се кроз нова дела наше уметнице наставља трагалачки импулс њеног оца, али и просветитељски, библиофилски дух њених предака Вартабеда, јерменских првосвештеника и монаха. У књигама уметника тај ће дух посебно доћи до изражаја.

»У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога и Логос беше Бог« – овајје почетак Јеванђеља по Јовану још увек један од темеља западне цивилизације. Хоће ли Нојев ковчежић Смисла опстати у потопу виртуелног бесмисла, остаје нам (можда) и да видимо; ова је изложба вредан прилог у корист тог опстанка.

 

 


 

 

 

Vila Rosa
Јефимија Коцић

Отварање изложбе докторског уметничког рада Јефимије Коцић Vila Rosa – илустрована интерактивна књига (augmented reality)

Петак 28. септембра у 13 часова
у Галерији Графички дизајн
Косанчићев венац 29

Изложбу ће отворити ментор проф. Растко Ћирић

 

 

Седам
Изложба у оквиру фестивала Балканима

На Европском фестивалу анимираног филма БАЛКАНИМА, централна изложба у Великој галерији Дома културе Студентски Град
»Седам« представља поглед на процес рада нове српске анимације.

Од седам представљених анимираних филмова који се налазе у програму конкуренције Фестивала, четири аутора су студенти Анимације ФПУ.

  • Катарина Срејић са дипломским филмом »Шешир«
  • Тамара Боговац са мастер филмом »Астрономија«
  • Јована Беговић са мастер филмом »Избрисано детињство Марте Малагурски« и
  • Филип Игњатовић са мастер филмом »Прича о старијем брату«

Преостала три филма: »Музичке трауме« Милоша Томића, »Непутовање« Ане
Недељковић и Николе Мајдака млађег и »Ехо« Б. Симовића и К. Ракићевића,
припадају професионалној српској продукцији.

www.balkanima.org

 

 

Иновација као изазов

15. октобар – 2. новембар 2018.

Позивамо Вас на отварање изложбе студената основних и мастер академских студија Факултета примењених уметности у Београду Одсек: Костим, модул: Сценски костим

Отварање у понедељак 15. октобра у 18 сати, Комбанк Арт Хол, Македонска 29 (зграда Политика)

На изложби ће бити представљени радови студената основних и мастер студија модула Сценски костим насталих под менторством ванредних професорки Светлане Цвијановић и Маје Студен.