Текст и фотографије су у прилогу, локација је . Наслов изложбе слика је Изложба Ненада Настића, вишег уметничког сарадника на Факултету примењених уметности у Београду, „Мапе имагинарних градова”, отворена је 26.11. 2021. у галерији Сретена Стојановића у Приједору и траје до 26.12.2021.
Ненад Настић спада у средњу генерацију сликара. У његовој богатој биографији се може видети да се, поред штафелајног сликарства, бавио и рестаурацијом зидних средњевековних слика у најзначајнијим црквама и манастирима. Радио је и на осликавању цркава, изводио мурале, мозаичке комозиције и слике у зграфито техници. Значајан део у његовој биографији заузима рад у техници фузионог стакла која спада у новије технике и којом се бави мали део уметника. У задњој деценији бави се и педагошким радом на Факултету примењених уметности у Београду. Ова изложба је део докторског уметничког пројекта на коме ради неколико година.
Слике Ненада Настића у зрелијој фази спадају у аутентичне и препознатљиве композиције мапа градова рађене скоро апстрактно у више техника (акрилик, мозаик, зграфито, фузионо стакло). На размеђи апстрактног и реалног, знака и фигуре, модерног и традиционалног, уметности и топографије Настић успева да створи ликовну поетику од сасвим прозаичног предмета кава је мапа града која има практичну примену. Он је, као и галавни јунак из помана „Карта и територија“ Мишела Уелбека слику и цртеж претворио у приручник за путовање унутрашњим световима где је он и путник и водич.
На овој изложби Ненад нам показује да је направио корак даље. Мапе се полако губе и све више се појављује апстракција која нас поново наводи на путовање у унутрашњи свет у коме су микрокосмос и макрокосмос повезани и испреплетани. Мапа се претвара у мурал, детаљ лавиринт, врт. Тело које се састоји од других мањих тела. Цртеж и слика у којима су уписани други цртежи и слике. Ту се могу наслутити фантастичне звери сачињене од малих животиња и инсеката које се налазе у простору између свесног и подсвесног, светлости и сенке, ништавила и постојања.У питању је искрено стваралаштво које ничим не подилази посматрачу а понајмање жељом да се допадне или сврста у неку поуздано одређену ликовну категорију.
На цртежима Ненад поново показује настојања ка лутању не само на папиру у име ликовне слободе већ трајње људске потребе за путовањем. Сва животна искуства су скупљена на њима и трансформисана кроз сопствену призму у веома личан став. Реални свет се губи и меша са унутрашњим где се емоције преплићу са искуством стварајући надреални свет јединствен и личан.
Слободан Кајтез
