Изложба “Достојно Достојевског” Теодоре Стојановић
Галеријa Дома омладине Београда, од 1. до 13. фебруара 2022.
Отварање у 19:00h
Теодора Стојановић је мастер дизајнер ентеријера и намештаја, студент докторских студија ФПУ и сарадник ван радног односа-демонстратор на Одсеку унутрашња архитектура и дизајн намештаја. Током мастер студија Теодора се бавила идејом обликовања простора у односу на асоцијативно-симболичко тумачење књижевности, транспоновање емоција и сећања, постављајући стваралаштво Достојевског као полазиште за архитектонско-дизајнерско пројектовање. Своје истраживање дефинисала је у мастер раду рађеним под менторством ред. проф. Александра Мијатовића.
Из најаве изложбе линк
„Мењајући микролокације свог бивствовања, сужавајући или ширећи свој животни простор и отварајући или затварајући себе у том простору, човек покушава да свет из себе пренесе у спољашњост, да искуству, знању и веровању створи појавни облик, да га опредмети. У изложби Достојно Достојевског Теодора Стојановић настоји да своја веровања и схватања о лику и делу Достојевског преточи у простор, а лични утисак пренесе на посматрача. Инспирисана егзистенцијалистичком поетиком Достојевског, осећањима скучености и тескобе, атмосфером безизлазности и бесмисла у којима се јунаци његових дела налазе, али и њиховим витализмом у смислу трагања за решењем, за изласком из паклених кругова у којима су заточени, уметница транспоновањем таквог амбијента осмишљава простор. Она поставља зидове у које ће појединац сигурно ударати, често из обичног ината, али зидове који га неће заустављати, већ који ће антиципирати проналажење излаза из лавиринта. Теодора такође ствара и кутак у којем појединац може да се настани, испуњава га собом, и може да га осетити својим. И то не било који кутак, већ онај који ће омогућити да садржај, тј. књига, говори о себи а не о контексту у коме се налази, не о простору. И да простор говори о себи а не о садржају који га испуњава. Онај кутак у коме ће човек говорити о себи и бити садржај…другоме човеку и другога човека.“
Поставка ове изложбе садржи сегменте просторних инсталација које представљају отелотворене романе, док пратећи видео приказује читав пројекат завршног мастер рада – Библиотека. Кретањем кроз галерију наилази се на романе Двојник, Запис из мртвог дома, Злочин и казна, Зли дуси и Младић и њихове главне мотиве, дуалност, заточеништво, савест, антинихилизам, нада и циљ, долази се до излаза из поставке, тесног пролаза на расцепу две целине. Пролаза који оставља осећај тескобе, недостатка даха и гушења, налик на последње сате пишчевог живота. Проласком кроз овај сегмент, улази се у поље пшенице, по епиграфу романа Браћа Карамазови: „Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди.“
