На Факултету примењених уметности у Београду, у згради на Косанчићевом венцу 29, отворена је изложба „Непознате графике Милоша Ћирића” која ће трајати до краја новембра. Промовисане су две нове књиге Милоша Ћирића: АУТОБИОГРАФИЈА ЗА ПРИЈАТЕЉЕ и ГРАФИЧКИ ЛИСТОВИ 1961–1976.
Обе књиге се могу купити у књижари-антикварници МАЛА АКАДЕМИЈА, Ђуре Јакшића 4.
Књига АУТОБИОГРАФИЈА ЗА ПРИЈАТЕЉЕ је последње дело Милоша Ћирића, коју је написао и на традиционалан начин припремио за штампу током своје последње године живота.
Многе теме и текстови су били недовршени, прескочени и остављени за касније, а то „касније” није дошло. Зато су те празнине допуњене уз помоћ сведока и литературе, колико је то био могуће.
После 330 страна, колико је Милош приредиo, уредник причу наставља и на његов начин додаје још педесетак страна које описују догађаје везане за Милоша после 1999: ту су награда Фонда Милош Ћирић, манифестација „Ћирини дани”, постхумне изложбе, важни породични догађаји…
Још једна књига из оставштине Милоша Ћирића је ГРАФИЧКИ ЛИСТОВИ 1961–1976, у којој је направио избор из свог графичког опуса. Последња његова графика великог формата била је Традиције Катедре графике у којој је, двадесет година пре одласка у пензију, приказао хронологију Графичког одсека, са свим наставницима од оснивања Академије.
Радећи на свом монументалном Летопису симбола он је планирао да „кад оде у пензију, настави да се бави графиком”. Нико није слутио да ће се, после завршетка Летописа и једно годишњег рада на својој „Аутобиографији за пријатеље”, октобра 1999, његов живот изненада прекинути.
Ипак, и тај период од 15 година био је довољан да Милош Ћирић изгради свој импозантан опус од 126 графичких листова, од којих је овде приказан његов избор од 90 графика, допуњен од стране уредника. И приличан број ремекдела!
____
Посебан куриозитет на овој изложби чине седам линорез них плоча које су неодштампане пронађене у оставштини Милоша Ћирића (горе и на насловној страни каталога). Све су формата 17,5 × 40 цм и припадају серији посвећеној Болу на Брачу где је аутор летовао од 1962. до 1990.
Као серија сликовних загонетки, ови листови су пуни тамошњих сликовних представа и хералдичких референци (кућа Ћирића, сунчани сат са фасаде, породич ни грбови, Болска лука и светионик, грб са фасаде Болских кућа, мотив из цркве и оближње пећине, знаци и грбови које је пројектовао аутор…). Редослед и наслове дао је син Растко. Није остало забележено у ком је периоду он израдио ове матрице, тако да остају недатиране. Могле су настати било када у периоду од 1976. до 1999. Овде су репродуковани и на изложби изложени отисци које су одштампали унука Мања и син Растко крајем августа 2021, специјално за ову књигу и промотивну изложбу.
Лево и десно репродуковане су две маштовите ауторске мапе Београда (из 1972. и 1974) које припадају већој серији у којој многи нацрти нису реализовани у материјалу.
