Марко Црнобрња Балада о ауторској скулптури у јавном простору

IMG 6190

Галерија СКЦ – АРТЕ галерија,
Београд, Краља Милана 48

Јавно вођење у четвртак 26.12.2024. у 17 часова

Изложба је отворена до 28. децембра

Изложба је посвећена скулптури у јавном, отвореном простору.

 „Скулптура у јавном простору је постала потреба и иницијатива људи који знају шта хоће, а уметник зна како. Период у којем живимо и стварамо је баш онај у којем имамо прилику да оставимо траг за собом.“

Ако уметност треба да одражава духовну и друштвену стварност свог времена, нудећи одговоре на тренутне изазове и остављајући траг о друштвеним приликама будућим генерацијама, уметник Марко Црнобрња управо доноси такав уметнички поглед.

Скулптура, као специфичан облик изражавања, често је у већој мери од других уметничких форми прилагођена потребама времена. Али шта нам заиста остаје од једног периода, осим сећања на личности и догађаје који су обликовали свакодневницу? На пример, споменици у парковима и трговима постају симболи тих тренутака, осликавајући друштвене вредности и историјске догађаје.

Црнобрњин рад карактеришу скулптуре од дрвета које причају специфичне приче – оне асоцирају на традицију одређених заната, али истовремено зраче наивношћу и лакоћом која подсећа на дечју игру. Ако оне говоре о актуелним темама, аутор кроз њих изражава унутрашњу дилему уметника: његову жељу да ствара, док се суочава са ограничењима савременог друштва. Како скулптура може бити истински ауторска, а истовремено постављена у јавни простор у друштву које од уметника више тражи да зна како да створи, а мање шта да створи?

Ауторска слобода уметника поставља се у контраст са друштвеним очекивањима и комерцијалним интересима. У свету у којем уметност у јавном простору често мора да буде „прихватљива“ и „тржишна“, уметници се налазе на раскршћу између аутентичног израза и комерцијалне прилагодљивости. Питање је: да ли уметник још увек има потпуну слободу да створи дело које није само тржишни производ, већ аутентичан одговор на актуелна друштвена питања?

Кроз дела као што су „Економија“, „Татин син“ и „Визионар“, Црнобрња истиче важност да уметник ствара дела која нису само декоративна, већ имају дубоко значење и смисао у простору у којем су постављена. Тако, скулптура „Економија“, трајно постављена у холу Економског факултета Универзитета у Београду, успешно показује ауторову способност да спроведе своју визију. Овај рад не само да приказује ауторову уметничку креативност, већ поставља питање како уметност може рефлектовати специфичне друштвене дисциплине, као што су економски изазови и политички контекст у којем уметност функционише.

Међутим, ако уметност одражава време у којем настаје, поставља се питање да ли она постаје нешто попут „некретнине“? Да ли се дела виде као инвестиција у коју неки инвеститор жели да уложи, а уметник је само посредник који омогућава остваривање циља – зараде? Ако уметност постане инвестиција, онда се поставља питање да ли уметници више стварају из уметничког израза или постају само посредници између тржишта и купаца. Да ли се уметност у овом контексту сведе на производ који генерише профит, а уметник постаје извођач задатог задатка уместо истраживач идеја?

Питања која Црнобрња поставља нису само актуелна, већ дубоко релевантна. Он сматра да је његова улога као уметника да одговори на питања о томе како и шта је представљено у његовим скулптурама, али и да подучи будуће генерације, свесно препознајући важност прошлих уметничких достигнућа. На крају, права сврха скулптуре у јавном простору јесте: СЕЋАЊЕ – обележавање важних тренутака, али и уметниковог талента и значаја у друштву. Скулптура у јавном простору не служи само као украс или декорација; она постаје трајни симбол колективног сећања на одређене друштвене и историјске догађаје. Она чини да важни тренуци, личности или идеје не буду заборављени, док истовремено пружа будућим генерацијама прилику да се повежу са прошлим временима и питањима. Кроз уметност, друштво чува своје идентитете, а уметници постају сведоци и креатори тог сећања.

 

ИВАНА ВУЈАСИНОВИЋ
Историчарка уметности

Период у којем живимо и стварамо је баш онај у којем имамо прилику да оставимо траг за собом. Неко друго време имаће неко друго друштво, имаће неке другачије потребе, другачије трагове. Не бих имао потребу да се изјашњавам да нисам сведок брзих украсних решења уређења јавног простора без ауторског у себи. Стога и  примећујем да до мене чешће долази питање о мишљењу неке појаве у домену моје професије него што долази питање шта ја радим кад је реч о тој појави. Скулптура у јавном простору постала је потреба и иницијатива инвеститора који знају шта хоће, а уметник зна како.

Моја потреба је да као уметник саопштим и шта и како. Потреба да гласно изговарам своје визије простора које заузима скулптура у име трагова нашег времена.
Управо због тога, изложба под називом „Студија изводљивости“ представља оптимистичан поглед на нови јавни простор. Изводљивост им је један од адута да угледају светлост дана.
Моје сцене су савршени кадар, управо онај који прича о времену прошлом и упућује на време које долази. Кад гледалац има потребу да настави причу, тада сматрам да сам урадио добру ствар. Није лако наћи меру, али управо то је мој посао. Уметник је један од чинилаца да ово време учини бољим, да утиче на нечија будућа сећања.

Као уметник који се осећа потентно, користим прилику да без лажне скромности представим своју визију ауторских решења која јесу и која би могла угледати светлост дана уз подршку заинтересованих инвеститора. Управо због тога на изложби се могу видети решења која су угледала светлост јавног простора, успешно остварила контакт и постала тачка сусрета, тачка будућих сећања.

Марко Црнобрња
На изложби у Галерији СКЦ у Београду представљене су три скулптуре великог формата:
ЕКОНОМИЈА (2023), Економски факултет у Београду
ТАТИН СИН (2023), завршена скулптура без позиције
ВИЗИОНАР (2024), скулптура у припреми

back to top