Изложба Ане Цвијановић, којом ауторка заокружује тему свог докторског уметничког пројеката „Алијенација субјекта – изложба текстилних просторних форми“, материјализује њено бављење отуђеним човеком као дигиталним ентитетом. Та материјализација савременог вида отуђења, ликовни дискурс о одрођеном човеку од себе самог, у ери доминације технологије и информација, дат је објектима вретенастих асоцијативних облика, груписаним као у каквим изванисторијским квазипородичним контекстима. Примена традиционалне технике кукичања истиче сам процес стварања дела којим ауторка испитује однос између ума, односно интенције, меморије, мишљења, креативности и емоције, с једне стране, и материје, с друге стране, у савременом дигиталном свету, али и релације простора и времена.
