Библиотека Факултета примењених уметности у Београду представља значајан ресурс информација који подржава, инспирише и унапређује процес теоријског и уметничког образовања на Факултету. Квалитетом, обимом, диверзитетом и актуелношћу свог штампаног и дигиталног фонда, Библиотека пружа једну од најрелевантнијих база за истраживање примењених уметности и других комплементарних тема у пољу уметности и науке, у региону. Њена мисија је да обезбеди приступ забележеном корпусу знања и уметничких пракси, да подржи педагошки, уметнички, научно-истраживачки и стручни рад факултетске али и шире заједнице, те да подстакне своје кориснике на развој и реализацију нових креативних идеја у процесу учења, истраживања и стваралаштва.
Подаци о фонду библиотеке Факултета примењених уметности претраживи су путем овог линка.
”Уметничко-занатска школа је постојала до 1918. године, а по ослобођењу је продужила рад под називом Краљевска уметничка школа у Београду, која је осим просторија укинуте школе користила и њен целокупан инвентар, библиотеку и бројне моделе од гипса”.
На овај начин се у историјату развоја Факултета примењених уметности успутно помиње и постојање библиотеке. Године 1937. од Краљевске уметничке школе одваја се Академија ликовних уметности у Београду, а већ наредне године оснива се и Школа за примењену уметност.
Институционално одвајање високошколских установа, подразумевало је и раздвајање библиотечког материјала.
Пријем и предаја књига извршени су 15. августа 1940. године. Од тог тренутка, фонд библиотеке се осамостаљује, а библиотекари раде на његовом обогаћивању, па се тако по преласку Школе на степен Академије за примењену уметност 1948. године, у фонду библиотеке налази 420 јединица.
Библиотека данас садржи преко 29.000 јединица књижне и некњижне грађе, на српском, енглеском и другим језицима, за све области заступљене у настави Факултета примењених уметности: унутрашња архитектура, дизајн намештаја и архитектура; индустријски дизајн; костим и савремено одевање; сценографија; текстил; визуелне комуникације – графички дизајн, веб дизајн, типографија и писмо, дизајн штампаних и дигиталних публикација, обликовање уметничких и библиофилских издања, писмо и типографија, графика, фотографија, анимација, илустрација, стрип, карикатура; примењено сликарство; примењено вајарство; накит и обрада метала; керамика и стакло; нацртна геометрија; теорија форме и пројектовање облика; технологија и инжењерство материјала; анатомија, цртеж и сликарство; конзервација и рестаурација. Унутар области, публикације су сортиране у неколико категорија: публикације са историјским прегледима, потом теоријска и стручна издања, публикације које се баве специфичном темом унутар области, приручници и практикуми, затим прегледи и каталози важних смотри и изложби из ових области у међународном и домаћем контексту, као и монографије страних и домаћих ствараоца. Важно место у фонду заузимају монографије и каталози изложби професора Факултета примењених уметности, чинећи тако кључан извор података за њихове персоналне библиографије. Библиотека садржи и богат фонд из историје и теорије ликовне и примењене уметности, драмске уметности и филма, филозофије и естетике, музеологије, теорије медија, педагогије и методике у области уметничког образовања, затим публикације из културне историје, драмске текстове, као и референтну грађу – речнике, лексиконе и енциклопедије. Значајан део грађе у библиотеци је периодика, односно научни и стручни часописи на српском и на страним језицима, из различитих области – архитектура и дизајн ентеријера и намештаја, керамика, стакло, графички дизајн, мода, историја и теорија уметности, конзервација и рестаурација и др.
У Библиотеци се чувају сва издања Факултета примењених уметности, као и магистарски (од 1974. године) и мастер радови студената Факултета, а од 2016. године, и писани радови докторских уметничких пројеката из области примењених уметности, одбрањени на Факултету.
Посебан фонд Библиотеке чине књиге наслеђене од претходних уметничких школа. Поједине од њих потичу из 19. века (Мирослављево јеванђеље, фототипско издање број 46, 1897; D. Martin Luther: Die HeiligeSchrift: Alten und Neuen Testaments – Свето писмо, Стари и Нови завет, Stuttgart, 1876, са 230 илустрација Гистава Дореа; Dante Alighieri: GöttlicheKomödie (Hölle) – Божанствена комедија (Пакао), Berlin, s.a., са 76 гравира на целој страни и илустрацијама Гистава Дореа; књига о сукобу династија Хан и Ћин, са илустрацијама у техници дрвореза које је радио Кацушика Хокусај, Едо период, 1843 и др.)
Посебно су садржајне и збирке публикација добијене као донације и заоставштине професора и алумнија Факултета примењених уметности и других значајних личности. Највећи број наслова Библиотеци су оставили професори: Михаило Петров, Ђорђе Крекић, др Алекса Челебоновић, Нинела Пејовић, Бранислав Стајевић, др Павле Васић, Богдан Кршић, Милош Ћирић, Крста Андрејевић, Синиша Вуковић, Стјепан Филеки, др Ивана Марцикић, Милица Радовановић, Југослав Влаховић, Растко Ћирић и Бранимир Карановић. Међу дародавцима су и: Миомир Денић, Ђорђе Милановић, др Бојана Радојковић, др Ђорђе Ајдуковић, Вељко Деспотовић, Александар Даскаловић, Мирко Ловрић, Михал Кираљ, Беноа Жино, Миша Павићевић и Бошко Челиковић.
У оквиру фонда Библиотеке постоји и некњижна грађа – графике, плакати, разгледнице, DVD издања анимираних филмова, слајдови и др.
Од 1948. године у Библиотеци су радили: Војислав Пецарски, Смиљка Бракус, Спасенија Хаџипавловић, Маргита Николић, др Станислава Коларић, Ђурђинка Богдановић, Гордана Поповић Васић, Александра Ћирић и Викторија Келец, уз низ повремено ангажованих колега.
У оквиру библиотеке се налази читаоница са 28 места и медијатека са 3 компјутера за истраживање дигиталне библиотеке и са интернет приступом за кориснике. Део публикација је доступан за позајмицу ван библиотеке, а део је доступан за коришћење само у читаоници. Библиотека пружа и услугу међубиблиотечке позајмице, а публикације позајмљене из других библиотека могу се користити у читаоници.
Корисници од запослених у библиотеци могу добити помоћ за истраживање фонда и других ресурса информација.
