Biblioteka Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu predstavlja značajan resurs informacija koji podržava, inspiriše i unapređuje proces teorijskog i umetničkog obrazovanja na Fakultetu. Kvalitetom, obimom, diverzitetom i aktuelnošću svog štampanog i digitalnog fonda, Biblioteka pruža jednu od najrelevantnijih baza za istraživanje primenjenih umetnosti i drugih komplementarnih tema u polju umetnosti i nauke, u regionu. Njena misija je da obezbedi pristup zabeleženom korpusu znanja i umetničkih praksi, da podrži pedagoški, umetnički, naučno-istraživački i stručni rad fakultetske ali i šire zajednice, te da podstakne svoje korisnike na razvoj i realizaciju novih kreativnih ideja u procesu učenja, istraživanja i stvaralaštva.
Podaci o fondu biblioteke Fakulteta primenjenih umetnosti pretraživi su putem ovog linka.
”Umetničko-zanatska škola je postojala do 1918. godine, a po oslobođenju je produžila rad pod nazivom Kraljevska umetnička škola u Beogradu, koja je osim prostorija ukinute škole koristila i njen celokupan inventar, biblioteku i brojne modele od gipsa”.
Na ovaj način se u istorijatu razvoja Fakulteta primenjenih umetnosti usputno pominje i postojanje biblioteke. Godine 1937. od Kraljevske umetničke škole odvaja se Akademija likovnih umetnosti u Beogradu, a već naredne godine osniva se i Škola za primenjenu umetnost.
Institucionalno odvajanje visokoškolskih ustanova, podrazumevalo je i razdvajanje bibliotečkog materijala.
Prijem i predaja knjiga izvršeni su 15. avgusta 1940. godine. Od tog trenutka, fond biblioteke se osamostaljuje, a bibliotekari rade na njegovom obogaćivanju, pa se tako po prelasku Škole na stepen Akademije za primenjenu umetnost 1948. godine, u fondu biblioteke nalazi 420 jedinica.
Biblioteka danas sadrži preko 29.000 jedinica knjižne i neknjižne građe, na srpskom, engleskom i drugim jezicima, za sve oblasti zastupljene u nastavi Fakulteta primenjenih umetnosti: unutrašnja arhitektura, dizajn nameštaja i arhitektura; industrijski dizajn; kostim i savremeno odevanje; scenografija; tekstil; vizuelne komunikacije – grafički dizajn, veb dizajn, tipografija i pismo, dizajn štampanih i digitalnih publikacija, oblikovanje umetničkih i bibliofilskih izdanja, pismo i tipografija, grafika, fotografija, animacija, ilustracija, strip, karikatura; primenjeno slikarstvo; primenjeno vajarstvo; nakit i obrada metala; keramika i staklo; nacrtna geometrija; teorija forme i projektovanje oblika; tehnologija i inženjerstvo materijala; anatomija, crtež i slikarstvo; konzervacija i restauracija. Unutar oblasti, publikacije su sortirane u nekoliko kategorija: publikacije sa istorijskim pregledima, potom teorijska i stručna izdanja, publikacije koje se bave specifičnom temom unutar oblasti, priručnici i praktikumi, zatim pregledi i katalozi važnih smotri i izložbi iz ovih oblasti u međunarodnom i domaćem kontekstu, kao i monografije stranih i domaćih stvaraoca. Važno mesto u fondu zauzimaju monografije i katalozi izložbi profesora Fakulteta primenjenih umetnosti, čineći tako ključan izvor podataka za njihove personalne bibliografije. Biblioteka sadrži i bogat fond iz istorije i teorije likovne i primenjene umetnosti, dramske umetnosti i filma, filozofije i estetike, muzeologije, teorije medija, pedagogije i metodike u oblasti umetničkog obrazovanja, zatim publikacije iz kulturne istorije, dramske tekstove, kao i referentnu građu – rečnike, leksikone i enciklopedije. Značajan deo građe u biblioteci je periodika, odnosno naučni i stručni časopisi na srpskom i na stranim jezicima, iz različitih oblasti – arhitektura i dizajn enterijera i nameštaja, keramika, staklo, grafički dizajn, moda, istorija i teorija umetnosti, konzervacija i restauracija i dr.
U Biblioteci se čuvaju sva izdanja Fakulteta primenjenih umetnosti, kao i magistarski (od 1974. godine) i master radovi studenata Fakulteta, a od 2016. godine, i pisani radovi doktorskih umetničkih projekata iz oblasti primenjenih umetnosti, odbranjeni na Fakultetu.
Poseban fond Biblioteke čine knjige nasleđene od prethodnih umetničkih škola. Pojedine od njih potiču iz 19. veka (Miroslavljevo jevanđelje, fototipsko izdanje broj 46, 1897; D. Martin Luther: Die HeiligeSchrift: Alten und Neuen Testaments – Sveto pismo, Stari i Novi zavet, Stuttgart, 1876, sa 230 ilustracija Gistava Dorea; Dante Alighieri: GöttlicheKomödie (Hölle) – Božanstvena komedija (Pakao), Berlin, s.a., sa 76 gravira na celoj strani i ilustracijama Gistava Dorea; knjiga o sukobu dinastija Han i Ćin, sa ilustracijama u tehnici drvoreza koje je radio Kacušika Hokusaj, Edo period, 1843 i dr.)
Posebno su sadržajne i zbirke publikacija dobijene kao donacije i zaostavštine profesora i alumnija Fakulteta primenjenih umetnosti i drugih značajnih ličnosti. Najveći broj naslova Biblioteci su ostavili profesori: Mihailo Petrov, Đorđe Krekić, dr Aleksa Čelebonović, Ninela Pejović, Branislav Stajević, dr Pavle Vasić, Bogdan Kršić, Miloš Ćirić, Krsta Andrejević, Siniša Vuković, Stjepan Fileki, dr Ivana Marcikić, Milica Radovanović, Jugoslav Vlahović, Rastko Ćirić i Branimir Karanović. Među darodavcima su i: Miomir Denić, Đorđe Milanović, dr Bojana Radojković, dr Đorđe Ajduković, Veljko Despotović, Aleksandar Daskalović, Mirko Lovrić, Mihal Kiralj, Benoa Žino, Miša Pavićević i Boško Čeliković.
U okviru fonda Biblioteke postoji i neknjižna građa – grafike, plakati, razglednice, DVD izdanja animiranih filmova, slajdovi i dr.
Od 1948. godine u Biblioteci su radili: Vojislav Pecarski, Smiljka Brakus, Spasenija Hadžipavlović, Margita Nikolić, dr Stanislava Kolarić, Đurđinka Bogdanović, Gordana Popović Vasić, Aleksandra Ćirić i Viktorija Kelec, uz niz povremeno angažovanih kolega.
U okviru biblioteke se nalazi čitaonica sa 28 mesta i medijateka sa 3 kompjutera za istraživanje digitalne biblioteke i sa internet pristupom za korisnike. Deo publikacija je dostupan za pozajmicu van biblioteke, a deo je dostupan za korišćenje samo u čitaonici. Biblioteka pruža i uslugu međubibliotečke pozajmice, a publikacije pozajmljene iz drugih biblioteka mogu se koristiti u čitaonici.
Korisnici od zaposlenih u biblioteci mogu dobiti pomoć za istraživanje fonda i drugih resursa informacija.
