Редовни професор
(1905–1965)
Предмет: Плакат
На Факултету примењених уметности од 1950. до 1965. године.
Његово уметничко деловање везано за поље примењене уметности – дизајнирање поштанских марака, новчаница, плаката и грбова.
У ликовној уметности опредељен је за класичне жанрове, интимистичко сликарство у најбољој традицији европског модернизма.
…………………………………………………….
Матија Мате Зламалик рођен је у Сарајеву 12. фебруара 1905. године у скромној чиновничкој породици чешког порекла. Због тешког материјалног стања породица се сели у Травник, где после основне школе завршава трговачку школу (1916 – 1920). Године 1920. ступа на занат код књижара Фрање Липског, где постаје словослагач. Године 1925. долази у Београд где се запошљава у Војној штампарији као слагач.
Уметничку школу у Београду уписао је 1928. године, а завршио 1935. Професори Матије Зламалика на Уметничкој школи у Београду били афирмисани уметници: Милан Миловановић, Иван Радовић, Бета Вукановић, Љубомир Ивановић и Никола Бешевић. Статус слободног уметника остварује 1. јула 1933.
У јавни живот ступа излагањем од 1933, а примећен је новембра 1935. године на VIII јесењој изложбе пријатеља лепих уметности. Све до 1941. године редовно излаже, веома лепо испраћен од критике.
Путује у Париз на кратко, о сопственом трошку. Обилази музеје, прати актуелности. Тих година редовно излаже на свим већим ликовним манифестацијама. Због све отежанијег учешћа, високих цена које су морали да плаћају и излагачи и публика Павиљону »Цвијета Зузорић«, ствара се језгро побуњеника, који су себе назвали »Независни« . Пошто су услови испуњени само делимично, већина потписника је бојкотовала редовну Јесењу изложбу удружења »Цвијета Зузорић« , приређујући своју, самосталну. На тој »Бојкоташкој изложби« учествовало је 37 уметника. Међу њима су били: Мате Зламалик, Винко Грдан, Шана Лукић, Михајло Петров, Мирко Кујачић, Ђурђе Теодоровић и Никола Мартиноски. Ови уметници су били језгро нове стваралачке групе која ће, под именом »Независни уметници«, окупити напредне сликаре и вајаре и деловати до последњих година пред рат. Та врста слободе и ванинституционалног бивствовања подразумева одрицање од много чега да би се опстало.
На анонимном конкурсу 11. марта 1942. године добија две прве награде за идејно решење новчаница од 100 динара и од 10 динара и добија посао у Заводу за израду новчаница Народне банке. Ту, у Заводу, прави 1943. године прву порто-марку (без ознака вредности). После рата направио је огроман број плаката, од којих и први плакат за прву изложбу Савеза удружења ликовних уметника Југославије. Даје идејно решење за прве послератне новчанице за Југославију, Румунију и Албанију (1947). Аутор је чувене »хиљадарке«, новчанице у промету педесетих година прошлог века. Аутор је грба Србије важећег од 1947. до 2004. године.
Од 1954. до 1963. године аутор је поштанских марака »Флора и фауна Југославије«. Године 1959. амерички часопис Life је његове марке из серије »Флора и фауна Југославије« уврстио у фонд најлепших марака света.
Бавио се илустрацијом и опремом књиге од 1933. године код Геце Кона све до шездесетих година прошлог века; Био је аутор многих карикатура у предратном »Јежу«.
На Академији примењених уметности у Београду радио је као предавач, од њеног оснивања 1949. године све до пензионисања 1964. због болести.
Као човек изразитог моралног интегритета, свој пре свега, у несагласју са владајућом Комунистичком партијом Југославије, којој није припадао ни као члан, заштићен само својим радом, два пута предложен за Октобарску награду, једном за Седмојулску, које није добио, прећуткиван за живота, заборављен је после смрти.
Весна Зламалик, уметникова ћерка, графичар
Чланак о Матији Зламалику у Сигнуму бр. 4
