Redovni profesor
(1905–1965)
Predmet: Plakat
Na Fakultetu primenjenih umetnosti od 1950. do 1965. godine.
Njegovo umetničko delovanje vezano za polje primenjene umetnosti – dizajniranje poštanskih maraka, novčanica, plakata i grbova.
U likovnoj umetnosti opredeljen je za klasične žanrove, intimističko slikarstvo u najboljoj tradiciji evropskog modernizma.
…………………………………………………….
Matija Mate Zlamalik rođen je u Sarajevu 12. februara 1905. godine u skromnoj činovničkoj porodici češkog porekla. Zbog teškog materijalnog stanja porodica se seli u Travnik, gde posle osnovne škole završava trgovačku školu (1916 – 1920). Godine 1920. stupa na zanat kod knjižara Franje Lipskog, gde postaje slovoslagač. Godine 1925. dolazi u Beograd gde se zapošljava u Vojnoj štampariji kao slagač.
Umetničku školu u Beogradu upisao je 1928. godine, a završio 1935. Profesori Matije Zlamalika na Umetničkoj školi u Beogradu bili afirmisani umetnici: Milan Milovanović, Ivan Radović, Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović i Nikola Bešević. Status slobodnog umetnika ostvaruje 1. jula 1933.
U javni život stupa izlaganjem od 1933, a primećen je novembra 1935. godine na VIII jesenjoj izložbe prijatelja lepih umetnosti. Sve do 1941. godine redovno izlaže, veoma lepo ispraćen od kritike.
Putuje u Pariz na kratko, o sopstvenom trošku. Obilazi muzeje, prati aktuelnosti. Tih godina redovno izlaže na svim većim likovnim manifestacijama. Zbog sve otežanijeg učešća, visokih cena koje su morali da plaćaju i izlagači i publika Paviljonu »Cvijeta Zuzorić«, stvara se jezgro pobunjenika, koji su sebe nazvali »Nezavisni« . Pošto su uslovi ispunjeni samo delimično, većina potpisnika je bojkotovala redovnu Jesenju izložbu udruženja »Cvijeta Zuzorić« , priređujući svoju, samostalnu. Na toj »Bojkotaškoj izložbi« učestvovalo je 37 umetnika. Među njima su bili: Mate Zlamalik, Vinko Grdan, Šana Lukić, Mihajlo Petrov, Mirko Kujačić, Đurđe Teodorović i Nikola Martinoski. Ovi umetnici su bili jezgro nove stvaralačke grupe koja će, pod imenom »Nezavisni umetnici«, okupiti napredne slikare i vajare i delovati do poslednjih godina pred rat. Ta vrsta slobode i vaninstitucionalnog bivstvovanja podrazumeva odricanje od mnogo čega da bi se opstalo.
Na anonimnom konkursu 11. marta 1942. godine dobija dve prve nagrade za idejno rešenje novčanica od 100 dinara i od 10 dinara i dobija posao u Zavodu za izradu novčanica Narodne banke. Tu, u Zavodu, pravi 1943. godine prvu porto-marku (bez oznaka vrednosti). Posle rata napravio je ogroman broj plakata, od kojih i prvi plakat za prvu izložbu Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije. Daje idejno rešenje za prve posleratne novčanice za Jugoslaviju, Rumuniju i Albaniju (1947). Autor je čuvene »hiljadarke«, novčanice u prometu pedesetih godina prošlog veka. Autor je grba Srbije važećeg od 1947. do 2004. godine.
Od 1954. do 1963. godine autor je poštanskih maraka »Flora i fauna Jugoslavije«. Godine 1959. američki časopis Life je njegove marke iz serije »Flora i fauna Jugoslavije« uvrstio u fond najlepših maraka sveta.
Bavio se ilustracijom i opremom knjige od 1933. godine kod Gece Kona sve do šezdesetih godina prošlog veka; Bio je autor mnogih karikatura u predratnom »Ježu«.
Na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu radio je kao predavač, od njenog osnivanja 1949. godine sve do penzionisanja 1964. zbog bolesti.
Kao čovek izrazitog moralnog integriteta, svoj pre svega, u nesaglasju sa vladajućom Komunističkom partijom Jugoslavije, kojoj nije pripadao ni kao član, zaštićen samo svojim radom, dva puta predložen za Oktobarsku nagradu, jednom za Sedmojulsku, koje nije dobio, prećutkivan za života, zaboravljen je posle smrti.
Vesna Zlamalik, umetnikova ćerka, grafičar
Članak o Matiji Zlamaliku u Signumu br. 4
