Integrisane akademske studije

Studijski program integrisanih akademskih studija Primenjena umetnost na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu je osmišljen i struktuiran prema dugogodišnjoj tradiciji umetničkog obrazovanja na matičnoj instituciji, savremenoj teoriji i praksi primenjenih umetnosti i odgovara potrebama tržišta rada. Profesionalno delovanje primenjenih umetnika povećava standarde i konkurentnost u privredi, kulturi i obrazovanju.

Studijski program pripada obrazovno-umetničkom polju Umetnost i umetničkoj oblasti Primenjene umetnosti i dizajn. Program se sastoji od šest modula i to: Keramika, Primenjeno vajarstvo, Primenjeno slikarstvo, Savremeno odevanje, Scenografija i Scenski kostim.

Akademski naziv koji se stiče završetkom studija je Master primenjeni umetnik, a skraćenica akademskog naziva je Mast. prim. umet.

Bliža specifikacija stečenih stručnih kompetencija i dodeljene kvalifikacije/stručni naziv oblasti po modulima, definisana je u dodatku diplomi:

1. Master primenjeni umetnik – Keramika;
2. Master primenjeni umetnik – Primenjeno vajarstvo;
3. Master primenjeni umetnik – Primenjeno slikarstvo;
4. Master primenjeni umetnik – Savremeno odevanje;
5. Master primenjeni umetnik – Scenografija;
6. Master primenjeni umetnik – Scenski kostim.

Svrha programa je formiranje savremene, kreativne, likovno i tehnički obrazovane, odgovorne, profesionalno specijalizovane ličnosti koja je kompetentna i kvalifikovna za stvaralački i umetnički rad u oblasti primenjenih umetnosti (marketing, industrija, obrazovanje, kultura, digitalne i kreativne industrije – filmska, modna, televizija i dr.). Cilj programa je da studenti steknu relevantna umetnička, naučna i tehničko-tehnološka znanja, da razviju lične, kreativne sposobnosti i veštine i da budu osposobljeni za profesionalni rad u specifičnim, užim oblastima  primenjenih umetnosti, za rad za potrebe tržišta, za profesionalnu praksu i za dalje školovanje.

Studije, koje su integrisane u okviru osnovnih i master akademskih studija, traju 5 godina (10 semestara). Po završetku studija student ostvaruje najmanje 300 ESPB.

Školska godina podeljena je na 2 semestra, svaki semestar ima po 15 radnih nedelja.

1 ESPB iznosi 30 radnih sati studentskog opterećenja.

Nastava se odvija kroz predavanja, vežbe, realizaciju praktičnih zadataka i umetničkih projekata, radionica, seminara, saradnje sa studentima drugih studijskih programa Fakulteta i drugih umetničkih fakulteta i stručne prakse u saradnji sa profesionalnim ustanovama kulture i umetnosti…

Program obuhvata obavezne i izborne predmete. Moduli imaju zajedničku bazu obaveznih predmeta iz grupe umetničkih predmeta i društveno-humanističkih nauka i obavezne predmete modula karakterističnih za usmerenje, odnosno užu umetničku oblast. Izborni predmeti su definisani planom studijskog programa i smešteni su na izbornim pozicijama od prvog do desetog semestra studija. Omogućavaju studentima proširivanje znanja prema ličnim sklonostima i nova iskustva koja proizilaze iz zajedničkog rada sa studentima drugih studijskih programa ili modula.

Studenti imaju mogućnost da biranjem izbornih predmeta iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina steknu 30 ESPB i 6 ESPB prakse u pedagoškim ustanovama.

Studijskim programom je predviđen Završni rad. Završni rad je definisan po modulima i obuhvata sintezu teorijskih i praktičnih znanja neophodnih za rešavanje estetskih i funkcionalnih problema i pripremu studenta za profesionalni rad u okviru odabrane struke.

Program modula Keramika u svojoj koncepciji pruža studentima obrazovanje za sva tri segmenta keramičke umetnosti: unikatnu (skulpturalnu) keramiku, posudnu keramiku (keramiku na kolu) i keramički dizajn.

Cilj ovog sveobuhvatnog programa je stvaranje kompletne kreativne ličnosti i osposobljenost svakog student za za individualni i timski rad, u zanatsko-tehnološkom i u kreativnom smislu.

U toku studija svaki student izučava tri osnovna stručno-umetnička predmeta: Unikatnu keramiku, Posudnu keramiku i Keramički dizajn. Najveći deo nastave je praktičnog karaktera i odvija se u radionicama uz stalne konsultacije svih učesnika u nastavi, dok se deo nastave iz predmeta keramički dizajn odvija u industrijama keramike.

Ostali predmeti dopunjavaju ovaj program, u smislu opštih znanja, u stvaranju kompletne kreativne ličnosti svakog studenta.

Struktura studijskog programa

Kurikulumi predmeta

Studije na modulu Primenjeno vajarstvo usklađene su sa umetničkim, tehničkim i
humanističkim ciljevima. Kroz sticanje osnovnih teorijskih, likovnih i praktičnih
znanja u umetnosti neophodnih za rešavanje estetskih, skulptorskih, prostornih i
funkcionalnih problema, studenti su osposobljeni za profesionalni rad u okviru
odabrane struke.
Obimna i specifična likovna materija, na modulu Primenjeno vajarstvo, izučava se u
tri oblasti:
skulptura u prostoru i arhitekturi – skulptura koja koncepcijski i oblikovno čini
integralni deo arhitekture, urbanih i slobodnih prostora;
memorijalna skulptura – skulptura memorijalnog obeležavanja istorijskih zbivanja i
ličnosti – od najjednostavnijih skulptorskih oblika do složenijih spomeničkih i
prostornih zahvata u ovoj oblasti i
sitna plastika i medaljerstvo – oblikovanje medalja, plaketa, novca, nakita, suvenira i
drugih upotrebnih predmeta.
Nastavni proces obuhvata idejna rešenja, studije, projektnu dokumentaciju i realizaciju
u materijalu.

Struktura studijskog programa

Kurikulumi predmeta

Nastavni program modula Primenjeno slikarstvo obrazuje studente za profesionalni rad u oblasti zidnog slikarstva (freska, mozaik, vitraž, tapiserija).

Cilj obrazovanja studenata je priprema za samostalan umetnički rad u oblastima zidnog slikarstva, za rad u nastavi u srednjim i višim umetničkim školama i za rad u ostalim obrazovnim i visokoškolskim ustanovama.

Struktura studijskog programa

Kurikulumi predmeta

Struktura studijskog programa

Kurikulumi predmeta

Osnivač i prvi profesor na odseku scenografija bio je slikar i scenograf Milenko
Šerban (1948–1970) koji je u početku vodio nastavu slikanja i scenografije. Kasnije,
razvojem filma i televizije, dolazi scenograf Živorad Kukić (1965–2000). Odlaskom
Milenka Šerbana u penziju, nastavu slikanja preuzima slikar Miodrag Vujačić Mirski
(1973–1983) sve do njegovog prelaska na odsek Zidnog slikarstva. Na njegovo mesto dolazi
slikarka Danka Dokić Nikolić (1973– ?). Njenim odlaskom, na predmetu Slikanje,
smenjuju se profesori Ratko Lalić, Slobodan Đuričković, Siniša Žikić i Miodrag
Dragutinović. Pozorišnu scenografiju preuzima scenograf Dragomir Petrović
(1972–2009). Na drugu godinu studija uvodi se predmet Osnovi scenografije koji vodi
scenograf Jasna Dragović (1988). Isti predmet preuzeće docent Ninoslava Vićentić
(2007). Odlaskom Živorada Kukića u penziju, predmet Filmska i TV scenografija
preuzima Jasna Dragović (2000) a na predmet Pozorišna scenografija dolazi scenograf
Geroslav Zarić (2000). Godine 2001. osniva se maketarska radionica koju vodi scenograf
Todor Lalicki.
Danas, na modulu Scenografija, nastavu vode vanredni profesori dr um. Ninoslava
Vićentić i mr Vesna Popović, docenti dr um. Milica Bajić Đurov i dr um. Jelena Sopić
i samostalni stručni saradnik Željko Rudić.
Cilj nastave na modulu je da obezbedi najviši nivo stručno-umetničkog obrazovanja u
oblasti scenografije. Budući diplomirani scenograf je u stanju da stručno i
kompetentno obavlja svoj kreativni posao koji se sastoji iz: projektovanja scenografije
za pozorište (scena kutija), kao i za alternativne scenske prostore; scenografije za
film (izbor, adaptacija i gradnja objekata) i sve vrste televizijskih projekata.
Likovno obarzovanje studenti stiču kroz časove crtanja i slikanja od prve do treće
godine studija. Scenografiju savlađuju od prve do pete godine studija kroz časove
projektovanja i prakse van fakulteta. Stalnom saradnjom sa Fakultetom dramskih
umetnosti i njihovim studentima režije na zajedničkim projektima, potpuno se formira
ličnost budućeg scenografa.
U grupu predmeta, koji neposredno obrazuju stručno-umetnički profil scenografa,
spadaju: Istorija pozorišta, Stilska i unutrašnja arhitektura, Kostimografija,
Slikarske tehnike, Crtanje i slikanje, Pozorišna scenografija i Filmska i TV
scenografija.

Struktura studijskog programa

Kurikulumi predmeta

Struktura studijskog programa

Kurikulumi predmeta

Struktura studijskog programa

Kurikulumi predmeta

Struktura studijskog programa

Kurikulumi predmeta