Студијски програм Примењена уметност

Студијски програм интегрисаних академских студија Примењена уметност на Факултету примењених уметности у Београду је осмишљен и структуиран према дугогодишњој традицији уметничког образовања на матичној институцији, савременој теорији и пракси примењених уметности и одговара потребама тржишта рада. Професионално деловање примењених уметника повећава стандарде и конкурентност у привреди, култури и образовању.

Студијски програм припада образовно-уметничком пољу Уметност и уметничкој области Примењене уметности и дизајн. Програм се састоји од шест модула и то: Керамика, Примењено вајарство, Примењено сликарство, Савремено одевање, Сценографија и Сценски костим.

Академски назив који се стиче завршетком студија је Мастер примењени уметник, а скраћеница академског назива је Маст. прим. умет.

Ближа спецификација стечених стручних компетенција и додељене квалификације/стручни назив области по модулима, дефинисана је у додатку дипломи:

1. Мастер примењени уметник – Керамика;
2. Мастер примењени уметник – Примењено вајарство;
3. Мастер примењени уметник – Примењено сликарство;
4. Мастер примењени уметник – Савремено одевање;
5. Мастер примењени уметник – Сценографија;
6. Мастер примењени уметник – Сценски костим.

Сврха програма је формирање савремене, креативне, ликовно и технички образоване, одговорне, професионално специјализоване личности која је компетентна и квалификовна за стваралачки и уметнички рад у области примењених уметности (маркетинг, индустрија, образовање, култура, дигиталне и креативне индустрије – филмска, модна, телевизија и др.). Циљ програма је да студенти стекну релевантна уметничка, научна и техничко-технолошка знања, да развију личне, креативне способности и вештине и да буду оспособљени за професионални рад у специфичним, ужим областима  примењених уметности, за рад за потребе тржишта, за професионалну праксу и за даље школовање.

Студије, које су интегрисане у оквиру основних и мастер академских студија, трају 5 година (10 семестара). По завршетку студија студент остварује најмање 300 ЕСПБ.

Школска година подељена је на 2 семестра, сваки семестар има по 15 радних недеља.

1 ЕСПБ износи 30 радних сати студентског оптерећења.

Настава се одвија кроз предавања, вежбе, реализацију практичних задатака и уметничких пројеката, радионица, семинара, сарадње са студентима других студијских програма Факултета и других уметничких факултета и стручне праксе у сарадњи са професионалним установама културе и уметности…

Програм обухвата обавезне и изборне предмете. Модули имају заједничку базу обавезних предмета из групе уметничких предмета и друштвено-хуманистичких наука и обавезне предмете модула карактеристичних за усмерење, односно ужу уметничку област. Изборни предмети су дефинисани планом студијског програма и смештени су на изборним позицијама од првог до десетог семестра студија. Омогућавају студентима проширивање знања према личним склоностима и нова искуства која произилазе из заједничког рада са студентима других студијских програма или модула.

Студенти имају могућност да бирањем изборних предмета из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стекну 30 ЕСПБ и 6 ЕСПБ праксе у педагошким установама.

Студијским програмом је предвиђен Завршни рад. Завршни рад је дефинисан по модулима и обухвата синтезу теоријских и практичних знања неопходних за решавање естетских и функционалних проблема и припрему студента за професионални рад у оквиру одабране струке.

Програм модула Керамика у својој концепцији пружа студентима образовање за сва три сегмента керамичке уметности: уникатну (скулптуралну) керамику, посудну керамику (керамику на колу) и керамички дизајн.

Циљ овог свеобухватног програма је стварање комплетне креативне личности и оспособљеност сваког студент за за индивидуални и тимски рад, у занатско-технолошком и у креативном смислу.

У току студија сваки студент изучава три основна стручно-уметничка предмета: Уникатну керамику, Посудну керамику и Керамички дизајн. Највећи део наставе је практичног карактера и одвија се у радионицама уз сталне консултације свих учесника у настави, док се део наставе из предмета керамички дизајн одвија у индустријама керамике.

Остали предмети допуњавају овај програм, у смислу општих знања, у стварању комплетне креативне личности сваког студента.

Структура студијског програма

Курикулуми предмета на првој години

Студије на модулу Примењено вајарство усклађене су са уметничким, техничким и
хуманистичким циљевима. Кроз стицање основних теоријских, ликовних и практичних
знања у уметности неопходних за решавање естетских, скулпторских, просторних и
функционалних проблема, студенти су оспособљени за професионални рад у оквиру
одабране струке.
Обимна и специфична ликовна материја, на модулу Примењено вајарство, изучава се у
три области:
скулптура у простору и архитектури – скулптура која концепцијски и обликовно чини
интегрални део архитектуре, урбаних и слободних простора;
меморијална скулптура – скулптура меморијалног обележавања историјских збивања и
личности – од најједноставнијих скулпторских облика до сложенијих споменичких и
просторних захвата у овој области и
ситна пластика и медаљерство – обликовање медаља, плакета, новца, накита, сувенира и
других употребних предмета.
Наставни процес обухвата идејна решења, студије, пројектну документацију и реализацију
у материјалу.

Структура студијског програма

Курикулуми предмета на првој години

Наставни програм модула Примењено сликарство образује студенте за професионални рад у области зидног сликарства (фреска, мозаик, витраж, таписерија).

Циљ образовања студената је припрема за самосталан уметнички рад у областима зидног сликарства, за рад у настави у средњим и вишим уметничким школама и за рад у осталим образовним и високошколским установама.

Структура студијског програма

Курикулуми предмета на првој години

Структура студијског програма

Курикулуми предмета на првој години

Оснивач и први професор на одсеку сценографија био је сликар и сценограф Миленко
Шербан (1948–1970) који је у почетку водио наставу сликања и сценографије. Касније,
развојем филма и телевизије, долази сценограф Живорад Кукић (1965–2000). Одласком
Миленка Шербана у пензију, наставу сликања преузима сликар Миодраг Вујачић Мирски
(1973–1983) све до његовог преласка на одсек Зидног сликарства. На његово место долази
сликарка Данка Докић Николић (1973– ?). Њеним одласком, на предмету Сликање,
смењују се професори Ратко Лалић, Слободан Ђуричковић, Синиша Жикић и Миодраг
Драгутиновић. Позоришну сценографију преузима сценограф Драгомир Петровић
(1972–2009). На другу годину студија уводи се предмет Основи сценографије који води
сценограф Јасна Драговић (1988). Исти предмет преузеће доцент Нинослава Вићентић
(2007). Одласком Живорада Кукића у пензију, предмет Филмска и ТВ сценографија
преузима Јасна Драговић (2000) а на предмет Позоришна сценографија долази сценограф
Герослав Зарић (2000). Године 2001. оснива се макетарска радионица коју води сценограф
Тодор Лалицки.
Данас, на модулу Сценографија, наставу воде ванредни професори др ум. Нинослава
Вићентић и мр Весна Поповић, доценти др ум. Милица Бајић Ђуров и др ум. Јелена Сопић
и самостални стручни сарадник Жељко Рудић.
Циљ наставе на модулу је да обезбеди највиши ниво стручно-уметничког образовања у
области сценографије. Будући дипломирани сценограф је у стању да стручно и
компетентно обавља свој креативни посао који се састоји из: пројектовања сценографије
за позориште (сцена кутија), као и за алтернативне сценске просторе; сценографије за
филм (избор, адаптација и градња објеката) и све врсте телевизијских пројеката.
Ликовно обарзовање студенти стичу кроз часове цртања и сликања од прве до треће
године студија. Сценографију савлађују од прве до пете године студија кроз часове
пројектовања и праксе ван факултета. Сталном сарадњом са Факултетом драмских
уметности и њиховим студентима режије на заједничким пројектима, потпуно се формира
личност будућег сценографа.
У групу предмета, који непосредно образују стручно-уметнички профил сценографа,
спадају: Историја позоришта, Стилска и унутрашња архитектура, Костимографија,
Сликарске технике, Цртање и сликање, Позоришна сценографија и Филмска и ТВ
сценографија.

Структура студијског програма

Курикулуми предмета на првој години

Структура студијског програма

Курикулуми предмета на првој години

Студијски програм интегрисаних академских студија Примењена уметност на Факултету примењених уметности у Београду је осмишљен и структуиран према дугогодишњој традицији уметничког образовања на матичној институцији, савременој теорији и пракси примењених уметности и одговара потребама тржишта рада. Професионално деловање примењених уметника повећава стандарде и конкурентност у привреди, култури и образовању.

Студијски програм припада образовно-уметничком пољу Уметност и уметничкој области Примењене уметности и дизајн. Програм се састоји од шест модула и то: Керамика, Примењено вајарство, Примењено сликарство, Савремено одевање, Сценографија и Сценски костим.

Академски назив који се стиче завршетком студија је Мастер примењени уметник, а скраћеница академског назива је Маст. прим. умет.

Ближа спецификација стечених стручних компетенција и додељене квалификације/стручни назив области по модулима, дефинисана је у додатку дипломи:

1. Мастер примењени уметник – Керамика;
2. Мастер примењени уметник – Примењено вајарство;
3. Мастер примењени уметник – Примењено сликарство;
4. Мастер примењени уметник – Савремено одевање;
5. Мастер примењени уметник – Сценографија;
6. Мастер примењени уметник – Сценски костим.

Сврха програма је формирање савремене, креативне, ликовно и технички образоване, одговорне, професионално специјализоване личности која је компетентна и квалификовна за стваралачки и уметнички рад у области примењених уметности (маркетинг, индустрија, образовање, култура, дигиталне и креативне индустрије – филмска, модна, телевизија и др.). Циљ програма је да студенти стекну релевантна уметничка, научна и техничко-технолошка знања, да развију личне, креативне способности и вештине и да буду оспособљени за професионални рад у специфичним, ужим областима  примењених уметности, за рад за потребе тржишта, за професионалну праксу и за даље школовање.

Студије, које су интегрисане у оквиру основних и мастер академских студија, трају 5 година (10 семестара). По завршетку студија студент остварује најмање 300 ЕСПБ.

Школска година подељена је на 2 семестра, сваки семестар има по 15 радних недеља.

1 ЕСПБ износи 30 радних сати студентског оптерећења.

Настава се одвија кроз предавања, вежбе, реализацију практичних задатака и уметничких пројеката, радионица, семинара, сарадње са студентима других студијских програма Факултета и других уметничких факултета и стручне праксе у сарадњи са професионалним установама културе и уметности…

Програм обухвата обавезне и изборне предмете. Модули имају заједничку базу обавезних предмета из групе уметничких предмета и друштвено-хуманистичких наука и обавезне предмете модула карактеристичних за усмерење, односно ужу уметничку област. Изборни предмети су дефинисани планом студијског програма и смештени су на изборним позицијама од првог до десетог семестра студија. Омогућавају студентима проширивање знања према личним склоностима и нова искуства која произилазе из заједничког рада са студентима других студијских програма или модула.

Студенти имају могућност да бирањем изборних предмета из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стекну 30 ЕСПБ и 6 ЕСПБ праксе у педагошким установама.

Студијским програмом је предвиђен Завршни рад. Завршни рад је дефинисан по модулима и обухвата синтезу теоријских и практичних знања неопходних за решавање естетских и функционалних проблема и припрему студента за професионални рад у оквиру одабране струке.

Програм модула Керамика у својој концепцији пружа студентима образовање за сва три сегмента керамичке уметности: уникатну (скулптуралну) керамику, посудну керамику (керамику на колу) и керамички дизајн.

Циљ овог свеобухватног програма је стварање комплетне креативне личности и оспособљеност сваког студент за за индивидуални и тимски рад, у занатско-технолошком и у креативном смислу.

У току студија сваки студент изучава три основна стручно-уметничка предмета: Уникатну керамику, Посудну керамику и Керамички дизајн. Највећи део наставе је практичног карактера и одвија се у радионицама уз сталне консултације свих учесника у настави, док се део наставе из предмета керамички дизајн одвија у индустријама керамике.

Остали предмети допуњавају овај програм, у смислу општих знања, у стварању комплетне креативне личности сваког студента.

Структура студијског програма

Курикулуми предмета

Студије на модулу Примењено вајарство усклађене су са уметничким, техничким и
хуманистичким циљевима. Кроз стицање основних теоријских, ликовних и практичних
знања у уметности неопходних за решавање естетских, скулпторских, просторних и
функционалних проблема, студенти су оспособљени за професионални рад у оквиру
одабране струке.
Обимна и специфична ликовна материја, на модулу Примењено вајарство, изучава се у
три области:
скулптура у простору и архитектури – скулптура која концепцијски и обликовно чини
интегрални део архитектуре, урбаних и слободних простора;
меморијална скулптура – скулптура меморијалног обележавања историјских збивања и
личности – од најједноставнијих скулпторских облика до сложенијих споменичких и
просторних захвата у овој области и
ситна пластика и медаљерство – обликовање медаља, плакета, новца, накита, сувенира и
других употребних предмета.
Наставни процес обухвата идејна решења, студије, пројектну документацију и реализацију
у материјалу.

Структура студијског програма

Курикулуми предмета

Наставни програм модула Примењено сликарство образује студенте за професионални рад у области зидног сликарства (фреска, мозаик, витраж, таписерија).

Циљ образовања студената је припрема за самосталан уметнички рад у областима зидног сликарства, за рад у настави у средњим и вишим уметничким школама и за рад у осталим образовним и високошколским установама.

Структура студијског програма

Курикулуми предмета

Структура студијског програма

Курикулуми предмета

Оснивач и први професор на одсеку сценографија био је сликар и сценограф Миленко
Шербан (1948–1970) који је у почетку водио наставу сликања и сценографије. Касније,
развојем филма и телевизије, долази сценограф Живорад Кукић (1965–2000). Одласком
Миленка Шербана у пензију, наставу сликања преузима сликар Миодраг Вујачић Мирски
(1973–1983) све до његовог преласка на одсек Зидног сликарства. На његово место долази
сликарка Данка Докић Николић (1973– ?). Њеним одласком, на предмету Сликање,
смењују се професори Ратко Лалић, Слободан Ђуричковић, Синиша Жикић и Миодраг
Драгутиновић. Позоришну сценографију преузима сценограф Драгомир Петровић
(1972–2009). На другу годину студија уводи се предмет Основи сценографије који води
сценограф Јасна Драговић (1988). Исти предмет преузеће доцент Нинослава Вићентић
(2007). Одласком Живорада Кукића у пензију, предмет Филмска и ТВ сценографија
преузима Јасна Драговић (2000) а на предмет Позоришна сценографија долази сценограф
Герослав Зарић (2000). Године 2001. оснива се макетарска радионица коју води сценограф
Тодор Лалицки.
Данас, на модулу Сценографија, наставу воде ванредни професори др ум. Нинослава
Вићентић и мр Весна Поповић, доценти др ум. Милица Бајић Ђуров и др ум. Јелена Сопић
и самостални стручни сарадник Жељко Рудић.
Циљ наставе на модулу је да обезбеди највиши ниво стручно-уметничког образовања у
области сценографије. Будући дипломирани сценограф је у стању да стручно и
компетентно обавља свој креативни посао који се састоји из: пројектовања сценографије
за позориште (сцена кутија), као и за алтернативне сценске просторе; сценографије за
филм (избор, адаптација и градња објеката) и све врсте телевизијских пројеката.
Ликовно обарзовање студенти стичу кроз часове цртања и сликања од прве до треће
године студија. Сценографију савлађују од прве до пете године студија кроз часове
пројектовања и праксе ван факултета. Сталном сарадњом са Факултетом драмских
уметности и њиховим студентима режије на заједничким пројектима, потпуно се формира
личност будућег сценографа.
У групу предмета, који непосредно образују стручно-уметнички профил сценографа,
спадају: Историја позоришта, Стилска и унутрашња архитектура, Костимографија,
Сликарске технике, Цртање и сликање, Позоришна сценографија и Филмска и ТВ
сценографија.

Структура студијског програма

Курикулуми предмета

Структура студијског програма

Курикулуми предмета