Osnovne akademske studije

Studijski program osnovnih akademskih studija Primenjena umetnost pripada obrazovno-umetničkom polju Umetnost, oblast Primenjene umetnosti i dizajn.

Akademski naziv koji se stiče završetkom studija je Diplomirani primenjeni umetnik, a skraćenica akademskog naziva je dipl. prim. umet.

Bliža specifikacija stečenih stručnih kompetencija i dodeljene kvalifikacije je definisana u dodatku diplomi za jedno od devet mogućih usmerenja, odnosno uže umetničke oblasti: Primenjeno slikarstvo, Primenjeno vajarstvo, Keramika, Scenografija, Scenski kostim, Savremeno odevanje, Grafika i knjiga, Fotografija i Animacija.

Studije se smatraju završenim kada student sakupi najmanje 240 ESPB i ispuni sve obaveze propisane studijskim programom. Studijskim programom nije predviđen završni rad.

Školska godina podeljena je na 2 semestra, svaki semestar ima po 15 radnih nedelja, a 1 ESPB iznosi 30 radnih sati studentskog opterećenja.

Struktura studijskog programa sadrži sve tri kategorije predmeta u odgovarajućim procentima: umetničke 56.90%, teorijsko umetničke 25.79% i društveno humanističke 17.30%. Zbog sužene kategorizacije predmeta u odnosu na sadržaj, prirodu i karakter neophodne nastavne materije, dolazi do toga da se u kategoriji teorijsko-umetničkih predmeta nalaze i drugi predmeti, kao što su: Konstrukcija kroja, Tehnologija keramike 1 i 2, Tehnologija tekstila i sl. Kako odgovarajuće kategorije nema, oni su svrstani u najpribližniju.

Struktura programa obuhvata izborne module, obavezne zajedničke predmete i izborne predmete. Izborom modula student se opredeljuje za jedno od devet mogućih usmerenja:

• Primenjeno slikarstvo
• Primenjeno vajarstvo
• Keramika
• Scenski kostim
• Scenografija
• Savremeno odevanje
• Grafika i knjiga
• Fotografija
• Animacija

Iako se studenti već prilikom upisa opredeljuju za usmerenje, modularna stuktura studijskog programa, kao i fleksibilna pravila studija omogućavaju studentima, promene usmerenja ili studijskog programa. Prelasci sa drugih studijskih programa/usmerenja, kao i proširivanja studijskog programa određena su jedinstvenim Pravilnikom o režimu studija.

Obavezni zajednički predmeti obezbeđuju teorijska i praktična umetnička znanja i veštine. U grupaciju obaveznih zajedničkih predmeta integrisana je i pedagoška grupa predmeta od ukupno 18 ESPB, tako da je studentima omogućeno da i na ovaj način prošire svoja znanja i steknu kompetencije za bavljenje pedagoškim radom u oblasti likovne kulture, obrazovanja i vaspitanja.

Izborni predmeti omogućavaju studentima proširivanje znanja prema ličnim sklonostima i donose im nova iskustva koja proizilaze iz zajedničkog rada sa studentima drugih studijskih programa ili modula. Izborni predmeti definisani su planom studijskog programa.

Sadržaji glavnih umetničkih predmeta obezbeđuju studentima praktična i umetnička znanja i veštine, a sadržaji ostalih predmeta umetnička, teorijska, teorijsko-umetnička, stručna ili metodička znanja. Na ovaj način studenti se podstiču na kreativnost u umetničkoj praksi i upoznaju se sa tehničko-tehnološkim specifičnostima izabrane profesije. Kroz savladavanje različitih sadržaja studenti primenjenih umetnosti upoznaju se sa istorijskim, teorijskim i savremenim okvirom ove profesije na visokoškolskom nivou.

Osnovni oblici nastave određeni nastavnim planom su: predavanja i vežbe, kao aktivna nastava i samostalan praktični rad studenata definisan kao „ostali časovi“. Nastava na predmetima koji imaju umetnički karakter izvodi se na Fakultetu, u ateljeima ili specijalizovanim namenskim radnim prostorima. Predavanja mogu biti realizovana ex cathedra ili individualnom nastavom. Vežbe prate predavanja, a studenti kroz rad na praktičnim umetničkim zadacima, projektima ili istraživačkim temama ostvaruju predviđeni programski sadržaj.

Predavanja i vežbe na umetničkim predmetima, čiji je cilj da se kod studenata razviju praktične sposobnosti za bavljenje umetničkim radom zasnovane su na kontinuiranom, ličnom kontaktu studenta sa profesorom i saradnikom i one predstavljaju najvažniji deo nastave, koji obuhvata aktivnu nastavu i obavezan samostalni praktični rad studenta na realizaciji i prezentaciji zadatka/projekta u ateljeima, radionicama i laboratorijama fakulteta, ali i potpuno samostalan rad studenata van Fakulteta.

Studentske obaveze na vežbama mogu da sadrže izradu umetničkih praktičnih zadataka ili projekata ( izvođenje umetničkog zadatka u određenom materijalu i tehnici, digitalno izvođenje u 3D /2D softveru i sl.) prezentacija, seminarskih i grafičkih radova, eseja, semestralnih projekata i sl. u skladu sa potrebama predmeta, pri čemu se svaka aktivnost studenta tokom nastavnog procesa prati, usmerava i vrednuje, a po izvršenju procenjuje postignut uspeh. Broj osvojenih poena, u predispitnom periodu i na ispitu, određuje završnu ocenu koja iskazuje uspeh studenta na predmetu.
Studije primenjenih umetnosti, kao akademska i intelektualna aktivnost, ispoljavaju se kroz kreiranje i stvaranje artefakata, uglavnom namenjenih kulturnoj potrošnji. Zato studije primenjenih umetnosti predstavljaju profesionalni odgovor za postojeći kreativni potencijal pojedinaca. Stečene sposobnosti, kreativne i praktične veštine primenjenih umetnika danas su sve neophodnije, jer je svet u kome živimo iz dana u dan kulturno sve kompleksniji, sofisticiraniji i kao takav zahteva kompleksnija rešenja, odnosno rezultate .

Program je formulisan prema dugogodišnjoj tradiciji umetničkog obrazovanja na Fakultetu primenjenih umetnosti i savremenim dostignućima teorije i prakse u ovoj oblasti. Svrha programa je formiranje savremene, kreativne, likovno i tehnički obrazovane, odgovorne, profesionalno specijalizovane ličnosti, koja je kompetentna i kvalifikovana za stvaralački i umetnički rad u oblasti primenjenih umetnosti.

Uspešnim završetkom studijskog programa stiče se akademski naziv: primenjeni umetnik koji studentima omogućava da u skladu sa izabranim usmerenjem sebi obezbede egzistenciju, nastave školovanje ili dalje profesionalno usavršavanje, primenjujući stečena znanja i veštine kao i kreativne sposobnosti.

Program modula Primenjeno slikarstvo obrazuje studente za profesionalni rad u oblasti zidnog slikarstva (freska, mozaik, vitraž, tapiserija).

Struktura programa (PDF)

Program modula Primenjeno vajarstvo izučava se u tri oblasti: skulptura u prostoru i arhitekturi – skulptura koja koncepcijski i oblikovno čini integralni deo arhitekture, urbanih i slobodnih prostora; memorijalna skulptura – skulptura memorijalnog obeležavanja istorijskih zbivanja i ličnosti – od najjednostavnijih skulptorskih oblika do složenijih spomeničkih i prostornih zahvata u ovoj oblasti i sitna plastika i medaljerstvo – oblikovanje medalja, plaketa, novca, nakita, suvenira i drugih upotrebnih predmeta. Nastavni proces obuhvata idejna rešenja, studije, projektnu dokumentaciju i realizaciju u materijalu.

Struktura programa (PDF)

Program modula Keramika u svojoj koncepciji pruža studentima mogućnost obrazovanja za sva tri segmenta keramičke umetnosti: unikatnu (skulpturalnu) keramiku, posudnu keramiku (keramiku na kolu) i keramički dizajn. Osnovni cilj programa je osposobljavanje za samostalan rad, kako u zanatsko-tehnološkom, tako i u stvaralačkom smislu, kao i za sudelovanje u timskom radu. Student izučava tri osnovna stručno-umetnička predmeta: Unikatnu keramiku, Posudnu keramiku i Keramički dizajn. Najveći deo nastave je praktičnog karaktera i odvija se u radionicama uz stalne konsultacije svih učesnika u nastavi, dok se deo nastave iz predmeta Keramički dizajn odvija u industrijama keramike. Ostali predmeti dopunjavaju ovaj program pružajući opšta znanja koja doprinose oblikovanju kompletne kreativne ličnosti.

Struktura programa (PDF)

Program modula Scenski kostim pruža mogućnost studentima da se pripreme i osposobe za projektovanje scenskog kostima za sve medije – pozorište, film i televiziju, da rukovode i prate realizaciju svojih projekata u nekom od navedenih medija, da se bave istraživačkim radom u struci, razvijaju svoje sposobnosti i u okvirima konstrukcije i rekonstrukcije kostimskih elemenata i celina. Studenti se upućuju na ostvarivanje visokog umetničkog i estetskog dometa, uz poštovanje tradicije i brigu o svim etapama realizacije sopstvenih ideja. Savladavši programsku materiju svih predviđenih predmeta studenti su osposobljeni za profesiju kostimografa koja podrazumeva visok nivo likovne i opšte kulture i poznavanje kulturnih tekovina svoje i drugih sredina.

Struktura programa (PDF)

Program modula Scenografija daje najviši nivo stručno-umetničkog obrazovanja u oblasti scenografije. Diplomirani primenjeni umetnik iz oblasti scenografije je u stanju da stručno i kompetentno obavlja svoj kreativni posao koji se sastoji iz: projektovanja scenografije za pozorište (scena-kutija) kao i za alternativne scenske prostore; scenografije za film (izbor, adaptacija i gradnja objekata) i sve vrste televizijskih projekata. 

Struktura programa (PDF)

Program modula Savremeno odevanje pruža mogućnost budućim kostimografima da se kroz likovne i tehničko-tehnološke sadržaje osposobe za savremeno projektovanje i oblikovanje unikatne i serijske odeće, obuće i odevnih detalja. Da bi realizacija projekta bila na najvišem profesionalnom i estetskom nivou studenti izučavaju metode industrijske proizvodnje, kao i stručne predmete koji svojim sadržajem obezbeđuju najviši nivo znanja potrebnih za obrazovanje savremenog dizajnera.

Struktura programa (PDF)

Cilj nastave je informisanje i sticanje profesionalnih sposobnosti za bavljenje različitim oblicima primenjene grafike: ilustracijom, grafikom, pismom i grafikom knjige. Tokom prve dve godine studija student stiče osnove likovno-grafičke kulture kroz predmete Crtanje, Slikanje, osnove Grafike, Pisma i Fotografije, Anatomsko crtanje, Projektovanje oblika, Istoriju i teoriju umetnosti. U trećoj godini akcenat je na predmetima uže struke: Ilustraciji, Grafici, Tipografiji i Pismu, a u četvrtoj se pridružuje Grafika knjige. Kroz rad u okviru stručnih predmeta razvijaju se znanja i veštine pomoću kojih se osposobljava za svoje profesionalno opredeljenje. Nastava je individualna i obavlja se u fakultetskim radionicama za grafiku, ručnu štampu i tipografiju, ofset, sitoštampu, fotografiju, kao i u učionicama opremljenim računarima i projektorima.

Struktura programa (PDF)

Cilj nastave je da student ovlada kontrolom nastajanja fotografije kao vida likovnog izražavanja. Posle prve dve godine studija u kojima stiče osnove likovno-grafičke kulture, student u trećoj godini dobija predmete uže struke: Kreativnu i Studijsku fotografiju, Tipografiju, Pismo, Plakat, a na četvrtoj godini još i Grafiku knjige i Razvoj fotografskog medija. Završni rezultati fotografskih zadataka su deo grafičkog dizajna u knjizi, časopisu, plakatu i propagandnoj grafici. Program modula Fotografija omogućava studentu upoznavanje osnovnih tehnoloških principa na osnovu kojih se stvara slika, uz praćenje likovnih problema njenog nastajanja i ovladavanje postupcima kojima se proizvode različiti vizuelni efekti. Nastava se obavlja se u prostorijama Ateljea za fotografiju gde se nalaze kompletno opremljen studio, laboratorija i računari.

Struktura programa (PDF)

Cilj nastave je da se student osposobi da samostalno artikuliše svoj autorski animirani (slikovno-zvučno-pokretni) projekt baziran na narativnom predlošku. Predmet Animacija nastoji da studentu omogući da pokrene i oživi svoje vizuelne predstave koje je začeo na predmetima Slikanje, Crtanje, Anatomsko crtanje, Grafika, Ilustracija i Pismo, tehnikama tradicionalne animacije i uz pomoć kompjutera. Na trećoj godini studija, koja je prva godina na kojoj se student sreće sa ovim predmetom, student uči osnove medija, gleda najvažnije filmove iz istorije animacije i praktično radi na vežbama iz kinematike, gde stiče znanje i veštinu potrebnu za pravljenje iluzije kretanja predmeta, raznih vrsta živih bića, atmosferskih pojava i vizuelnih efekata. Tokom cele četvrte godine studija student ima zadatak da osmisli i realizuje jednominutni animirani film.

Struktura programa (PDF)

Studijski program osnovnih akademskih studija Konzervacija i restauracija pripada obrazovno-umetničkom polju Umetnost, oblast Primenjene umetnosti i dizajn i sadrži sve elemente utvrđene zakonom.

Cilj studijskog programa je da studenti ovladaju kreativnim veštinama i tako se pripreme i osposobe za obavljanje odabrane profesije a zatim steknu relevantna znanja neophodna za delatnost u oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Takođe, ciljevi studijskog programa su dalje školovanje i lični profesionalni razvoj, kao i osposobljenost za pedagoški rad u osnovnom i srednjem obrazovanju.

Akademski i stručni naziv koji se stiče završetkom studija je Diplomirani konzervator i restaurator, a skraćenica akademskog naziva je Dipl. konz. i restaur. Bliža specifikacija stečenih stručnih kompetencija i dodeljene kvalifikacije su definisane u dodatku diplomi za jedno od dva moguća usmerenja:

• Konzervacija i restauracija slika i umetničkih dela na papiru
• Konzervacija i restauracija skulptura i arheoloških predmeta

Studije se smatraju završenim kada student sakupi najmanje 240 ESPB i ispuni sve obaveze propisane studijskim programom. Studijskim programom nije predviđen završni rad.

Školska godina podeljena je na 2 semestra, svaki semestar ima po 15 radnih nedelja, a 1 ESPB iznosi 30 radnih sati studentskog opterećenja.

Strukturu programa čine moduli koji sadrže obavezne i izborne predmete. U okviru svakog modula određeni su glavni umetnički predmeti karakteristični za usmerenje. Modularna stuktura studijskog programa, kao i fleksibilna pravila studija omogućavaju studentima, prelaske sa drugih usmerenja ili studijskog programa. Prelasci sa drugih studijskih programa/usmerenja, kao i proširivanja studijskog programa određena su jedinstvenim fakultetskim Pravilnikom o režimu studija.

U studijski program uključena je pedagoška grupa od 3 predmeta sa ukupno 18 ESPB, tako da je studentima omogućeno da i na ovaj način prošire svoja znanja i steknu kompetencije za bavljenje pedagoškim radom u oblasti likovne kulture, obrazovanja i vaspitanja.

Izborni predmeti zastupljeni sa 14 ESPB, smešteni su kao izborne pozicije na 3. i 4.
godinu studija i omogućavaju studentima proširivanje znanja prema ličnim sklonostima i donose im nova iskustva koja proizilaze iz zajedničkog rada sa studentima drugih studijskih programa. Izborni predmeti definisani su planom studijskog programa.

Svi predmeti su dvosemestralni, a svaki predmet ima definisanu strukturu opisanu u specifikaciji predmeta koja obuhvata: predviđen broj ESPB bodova, preduslove za upis, cilj, ishod, teorijski i praktični sadržaj, literaturu, nedeljni broj časova aktivne nastave i ostale časove obaveznog praktičnog rada, metode nastave kao i način kontinuirane ocene znanja. Detaljan opis načina dodele poena i završnog ocenjivanja definisan je Pravilnikom o režimu studija.

Uslovi za upis na studijski program su: završena četvorogodišnja srednja škola ili završena trogodišnja škola i položen diferencijalni ispit, kao i položen Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, uz odgovarajuće mesto na rang-listi. Već na samom ispitu kandidati se opredeljuju za jedno od dva moguća usmerenja/modula, pa prema ovim usmerenjima i polažu ispit.

Studijski program Konzervacija i restauracija predstavlja ishodište za obrazovanje konzervatora-restauratora, profilisanog stručnjaka koji posle završenih studija ima znanje, veštinu i razumevanje da može da deluje u cilju zaštite kulturnog nasleđa.

Savremena konzervacija i restauracija je postala simbioza umetnosti i nauke, proširivši polje svoga delovanja na sve vrste kulturnih dobara: arhitektonsko i spomeničko nasleđe, prirodno okruženje, arheološke lokalitete, muzejske predmete, arhivski i bibliotečki materijal, kinotečku građu i nematerijalnu baštinu. Sve veće uključenje nauke u konzervatorsku praksu je posledica potrebe da se egzaktnim metodama otkriju i otklone uzročnici propadanja umetničkih dela i pronađu pouzdane metode za njihovo saniranje. Zato insistiranje da konzervatori­ restauratori steknu š iroko interdisciplinarno profesionalno obrazovanje jeste preka potreba, kako bi se u ovoj profesiji održao sklad između umetnosti i nauke.

Svrha studijskog programa je sticanje neophodnih kompetencija i profesionalne kvalifikacije za bavljenje konzervacijom i restauracojim odnosno zaštitom kulturnog nasleđa. Uspešnim završetkom studijskog programa stiče se akademski naziv konzervator i restaurator koji studentima omogućava da u skladu sa izabranim usmerenjem sebi obezbede egzistenciju, nastave školovanje ili dalje profesionalno usavršavanje, primenjujući stečena objedinjena znanja i razumevanje, veštine i kreativne sposobnosti.

Cilj nastave je školovanje visokoobrazovanih i specijalizovanih stručnjaka iz oblasti konzervacije i restauracije slika i umetničkih dela na papiru. Teorijskim predavanjima i praktičnim vežbama, od druge do četvrte godine studija, primenom savremenih i tradicionalnih metoda, obuhvaćena je osnovna konzervatorsko-restauratorska problematika. Nastavni proces odvija se kroz praktičan rad na originalnim umetničkim delima u ateljeu i na terenu. Ova delatnost iziskuje visoku likovnu i opštu kulturu, kao i kreativnost. Na osnovu stečenih znanja studenti se osposobljavaju za rad u oblasti zaštite kulturnih dobara. 

Struktura programa (PDF)

Cilj nastave je školovanje visokoobrazovanih i specijalizovanih stručnjaka iz oblasti konzervacije i restauracije skulptura i arheoloških predmeta. Teorijskim predavanjima i praktičnim vežbama, od druge do četvrte godine studija, primenom savremenih i tradicionalnih metoda, obuhvaćena je osnovna konzervatorsko-restauratorska problematika. Nastavni proces odvija se kroz praktičan rad na originalnim umetničkim delima u ateljeu i na terenu. Ova delatnost iziskuje visoku likovnu i opštu kulturu, kao i kreativnost. Na osnovu stečenih znanja studenti se osposobljavaju za rad u oblasti zaštite kulturnih dobara.

Struktura programa (PDF)

Studijski program osnovnih akademskih studija Dizajn pripada obrazovno-umetničkom polju Umetnost, oblast Primenjene umetnosti i dizajn.

Cilj studijskog programa je da studenti steknu relevantna znanja, razviju neophodne lične osobine, ovladaju kreativnim veštinama i tako se pripreme i osposobe za obavljanje odabrane profesije, dalje školovanje i lični profesionalni razvoj, kao i za pedagoški rad u osnovnom i srednjem obrazovanju.

Akademski i stručni naziv koji se stiče završetkom studija je Diplomirani dizajner, a skraćenica akademskog i stručnog naziva je Dipl. diz. Bliža specifikacija stečenih stručnih kompetencija i dodeljene kvalifikacije je definisana u dodatku diplomi za jedno od četiri moguća usmerenja, odnosno uže umetničke oblasti:

• Grafički dizajn
• Industrijski dizajn
• Dizajn enterijera i nameštaja
• Tekstil.

Studije se smatraju završenim kada student sakupi najmanje 240 ESPB i ispuni sve obaveze propisane studijskim programom. Studijskim programom nije predviđen završni rad.

Školska godina podeljena je na 2 semestra, svaki semestar ima po 15 radnih nedelja, a 1 ESPB iznosi 30 radnih sati studentskog opterećenja.

Struktura programa obuhvata obavezne i izborne predmete koji u programu figuriraju kao: moduli, obavezni zajednički predmeti i izborni predmeti.

Svaki od modula zastupljen je ukupno sa 170 ESPB na sve četiri godine studija i njihovim izborom student se opredeljuje za jedno od četiri moguća usmerenja. U okviru svakog modula određeni su glavni umetnički predmeti karakteristični za usmerenje, odnosno užu umetničku oblast. Modularna stuktura i fleksibilna pravila studija omogućavaju studentima, kako promene usmerenja ili studijskog programa, tako i proširivanja studijskog programa izborom dodatnog modula. Prelasci sa drugih studijskih programa ili usmerenja, kao i proširivanja studijskog programa određena su Pravilnikom o režimu studija.

Obavezni zajednički predmeti zastupljeni sa 58 ESPB obezbeđuju teorijska i praktična umetnička znanja i veštine. U ovu grupaciju predmeta je integrisana i pedagoška grupa od 3 predmeta sa ukupno 18 ESPB, tako da je studentima omogućeno da i na ovaj način prošire svoja znanja i steknu kompetencije za bavljenje pedagoškim radom u oblasti likovne kulture, obrazovanja i vaspitanja.

Izborni predmeti zastupljeni sa 12 ESPB, smešteni su kao tri izborne pozicije na 3. i 4. godinu studija i omogućavaju studentima proširivanje znanja prema ličnim sklonostima i donose im nova iskustva koja proizilaze iz zajedničkog rada sa studentima drugih studijskih programa ili modula. Izborni predmeti definisani su planom studijskog programa.

Svi predmeti su dvosemestralni, a svaki predmet ima definisanu strukturu opisanu u specifikaciji predmeta koja obuhvata: predviđen broj ESPB bodova, preduslove za upis, cilj, ishod, teorijski i praktični sadržaj, literaturu, nedeljni broj časova aktivne nastave i ostale časove obaveznog praktičnog rada, metode nastave kao i način kontinuirane ocene znanja. Detaljan opis načina dodele poena i završnog ocenjivanja definisan je Pravilnikom o režimu studija.

Uslovi za upis na studijski program su: završena četvorogodišnja srednja škola ili završena trogodišnja škola i položen diferencijalni ispit, kao i položen Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, uz odgovarajuće mesto na rang-listi. Već na samom isptu kandidati se opredeljuju za jedno od četiri moguća usmerenja – modula, pa prema ovim usmerenjima i polažu ispit.

Dizajn je kreativna delatnost čiji je cilj da postizanje raznovrsnih kvaliteta predmeta, procesa, usluga i njihovih sistema. Kao središnji činilac inovativne humanizacije tehnologije i kao pridodata vrednost proizvoda i objekata, sistema ili usluga, zauzima bitnu ulogu u mnogim razvojnim procesima društva i predstavlja posebnu vrednost u savremenoj kulturnoj i ekonomskoj razmeni.

Program je formulisan je prema dugogodišnjoj tradiciji umetničkog obrazovanja na Fakultetu primenjenih umetnosti, savremenoj teoriji i praksi dizajna. Svrha programa je formiranje savremene, kreativne, likovno i tehnički obrazovane, odgovorne, profesionalno specijalizovane i poslovne ličnosti – projektanta, koji je kompetentan i kvalifikovan za stvaralački i umetnički rad u oblasti dizajna. Uspešnim završetkom studijskog programa stiče se akademski naziv dizajner koji studentima omogućava da u skladu sa izabranim usmerenjem sebi obezbede egzistenciju, nastave školovanje ili dalje profesionalno usavršavanje, primenjujući stečena znanja i razumevanje, veštine i kreativne sposobnosti.

Cilj nastave je informisanje i sticanje profesionalnih sposobnosti za bavljenje grafičkim dizajnom. Posle prve dve godine studija u kojima stiče osnove likovno-grafičke kulture kroz predmete Crtanje, Slikanje, osnove Grafike, Pisma i Fotografije, Anatomsko crtanje, Projektovanje oblika, Istoriju i teoriju umetnosti, student u trećoj godini, pored predmeta Akt, pohađa predmete uže struke: Grafičke komunikacije, Plakat, Prostornu grafiku, Tipografiju, Pismo, kroz koje, uz teorijske predmete, razvija znanja i veštine pomoću kojih se osposobljava za svoje profesionalno opredeljenje. U završnoj godini se usmerava na projekte u okviru stručnih predmeta: Grafičkih komunikacija, Plakata i Prostorne grafike. Nastava je individualna i obavlja se u prostorijama Ateljea za grafički dizajn koje su opremljeme Mekintoš i RS računarima i drugom opremom predviđenom za nastavu.

Struktura programa (PDF)

Program modula Industrijski dizajn omogućava obrazovanje projektanata – industrijskih dizajnera, za veoma široku oblast industrijske proizvodnje: od proizvoda široke potrošnje, preko alata, aparata i instrumenata različitih namena, do investicione opreme i transportnih sredstava. Program obuhvata izučavanje neophodnih znanja i veština kako bi se što potpunije razvile prirodne sposobnosti studenata za percepciju i ekspresiju u vizuelnim medijima i podržale njihove sklonosti u kreiranju savremenog, industrijski realizovanog artificijelnog sveta. Osnovni ciljevi nastavnog programa sastoje se u obrazovanju kreativne, profesionalne i društveno odgovorne ličnosti, likovno i tehnički obrazovane, sposobne za timski rad i rešavanje praktičnih problema.

Struktura programa (PDF)

Program modula Dizajn enterijera i nameštaja osposobljava studente za samostalno istraživanje i funkcionalno i estetsko projektovanje unutrašnjih arhitektonskih sklopova različitih namena uz naglašenu orijentaciju ka likovnoj fenomenologiji prostora, kroz arhitektonski postupak i jezik, optimalno usaglašen sa tehničko funkcionalnim arhitektonskim zakonitostima; projektovanje unikatnog, pokretnog i ugrađenog nameštaja svih namena i kategorija kao i nameštaja serijske, industrijske proizvodnje; projektovanje enterijera i nameštaja karakterističnih za različite istorijske stilove, kao i projektovanje ambijentalnih, prostornih, eksterijernih sklopova u oblasti dizajna urbanih prostora.

Struktura programa (PDF)

Program modula Dizajn tekstila omogućava da studenti stiču posebna znanja, veštine iskustva u oblikovanju štampanog i tkanog tekstila svih namena i tapiserije. Osnovni cilj, osposobljavanje studenata za kreativan rad u oblasti dizajna tekstila temelji se na stimulisanju individualnih istraživanja u procesu rada, od idejnih skica do realizacije u okviru konkretnih zadataka. Bogata tradicija i savremena dostignuća u oblasti umetnosti tekstila, nove tehnologije proizvodnje, tržišta i savremena kretanja u umetnosti čine osnovne odrednice u njihovom obrazovanju. Nastava se odvija sinhronizovano u projektantskim salama i radionicama tako da studenti mogu da upoznaju i savladaju sve tehničko-tehnološke elemente slikanog, štampanog i tkanog tekstila i tapiserije, kao i da istražuju njihove izražajne mogućnosti i njihovo impliciranje u idejne projekte. Kroz teorijsku i praktičnu nastavu studenti razvijaju smisao za samostalnu primenu likovno-estetskih vrednosti, kao i tehničkih i tehnoloških elemenata neophodnih za oblikovanje unikatnog i industrijskog tekstila i tapiserije.

Struktura programa (PDF)