Redovni profesor
(1932–2009)
Odsek Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga, predmet Grafika knjige.
Na Fakultetu primenjenih umetnosti od 1962. do 1997. godine.
Prorektor, v. d. dekan, prodekan i šef Katedre.
Rođen 1932. u Sarajevu. Diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti 1957, magistrirao 1959.
Oblasti interesovanja: grafika knjige (ilustracija i oprema), grafika, grafički dizajn, keramika, scenografija.
Samostalne izložbe:
- Beograd (od 1958. do 1998)
- Sarajevo (tri puta)
- Prag (dva puta)
- Solingen
- Njujork
- Pariz
Najvažniji radovi:
- Ciklus grafika i knjiga Erazmo »Pohvala ludosti«, 1962;
- Ciklus grafika Sebastijan Brant »Lađa ludaka« 1964;
- Ciklus grafika i mapa »Benvenuto Čelini«, 1975;
- Ciklus grafika i balet »Pacolovac«, 1987;
- Ciklus grafika »Goja«, 1998.
Najvažnije nagrade:
- Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 1963;
- Zlatna igla ULUS-a, 1963;
- Godišnja nagrada ULUPUDS-a, Beograd, 1963;
- Zlatno pero Beograda, 1968;
- Zlatna medalja Međunarodnog bijenala grafike, Buenos Aires, Argentina, 1968;
- Prva nagrada Međunarodne izložbe Male grafičke forme, Banska Bistrica, ČSSR, 1969;
- Zlatno pero Beograda, 1970;
- Oktobarska nagrada grada Beograda, 1975;
- Nagrada za grafiku na Međunarodnom bijenalu Azija – Evropa u Ankari, Turska, 1986;
- Specijalna nagrada Prvog grafičkog bijenala suve igle, Užice, 1993;
- Vukova nagrada, 1999;
- Nagrada za životni doprinos grafičkoj umetnosti na 5. međunarodnom bijenalu grafike u Beogradu, 1998.
Član ULUPUDS, ULUS, HOLLAR (Društvo čeških grafičara).
………………………………………………………
… Ovaj umjetnik je spoznao svrhu i težinu patnje: vrijeme srednjovjekovnih martirija u sjeni gotskih katedrala i vrijeme stradanja savremenog čovjeka na mučilištima posljednjeg rata – stalno je prisutna na ovim listovima. […] Snaga Kršićeve ekspresije temelji se na naglašeno dramatskom crtežu koji širokim gestom opisuje formu i na preciznoj jasnoći detalja, ostvarenoj maksimalnom umjetnikovom pažnjom na karakter smjera, dubine i intenziteta svakog pojedinačnog reza igle. […] Umjetnost Bogdana Kršića je umjetnost snažnog moralnog angažmana. Tradicionalno u grafičkom postupku, ona ipak tako aktuelna smislom svoje poruke i tako bliska plemenitošću svog svjedočanstva…
J. Denegri, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 11 – 20. novembar 1964)
………………………………………………………
Jedan sam od tvrdoglavih, na izgled ekstremnih grafičara. Grafika mi je jedino i dovoljno. Pod grafikom podrazumevam sve što se štampa, od ručnog otiska slobodne grafike do industirjskom štampom proizvedene knjige. Za jednog čoveka, za jedan život – mnogo, i previše. […] Svet mojih ideja je čovek i njegova večita ista sudbina. Moji grafički listovi i ilustracije odeveni su u ruho srednjeg veka, vreme prvog pisanja o čoveku, ali i vreme prvog grafičkog otiska u današnjem smislu reči. Taj nerazdvojivi sklad štampane reči i slike moj je osnovni cilj. Nisam slikar, nisam pesnik, grafičar sam.
B. Kršić, Anketa/Grafičari, Umetnost 23, (Beograd, 1970) 37.
………………………………………………………
…u opusu Bogdana Kršića preovlađuje naracija, literatura stoji iznad vizuelnih problema i likovni aranžman dela podređen je izvesnim intelektualnim iskazima. Međutim, […] Kršićevo delo ipak poseduje potpuno jasnu vizuelnu koncepciju koja se u najnovijim delima manifestuje kroz spontano tretiran gest i crtež, beleženje samo najbitnijih detalja i intervencije perom koje svedoče da je u pitanju jedan nekonvencionalan rad, koji ujedinjuje različite probleme. Na prvom mestu: u čisto likovnom smislu, specifičan dualitet starih iskustava i modernog tretmana, zatim pokušaj da se prenese određena poruka i ostvari delo u nekim širim kordinatama i tumačenjima. U okvirima naše savremene grafike, sinteza obuhvatnosti ovog opusa razlikuje se od mnogobrojnih pokušaja upravljenih ka traženju likovne inspiracije samo u materijalnim ostacima prošlosti. Ugrađivanje starih znakova i simbola u jednu modernu likovnu koncepciju daje, po pravilu, dekorativne rezultate bizarnog ili folklorističkog duha. Bogdan Kršić je uspeo da izbegne ovu situaciju zahvaljujući, na prvom mestu, svom univerzalnom pristupu prošlosti, kako na formalnom tako i duhovnom planu.
S. Ristić, Emitovano: Treći program Radio Beograda, Hronika, 1975.
………………………………………………………
Bogdan Kršić je u grafici, u svim njenim vrstama, našao prostore za iskazivanje svojih kreativnih mogućnosti. On je jedan od retkih umetnika vezanih samo za ovaj medij. Pored toga što se kroz sadržaj svoje umetnosti bavi problemom morala pojedinca i društva, Kršić ima tako aprioran stav prema grafičkom zanatu, da i samu čistotu grafičkog postupka smatra etičkim pitanjem. Takođe je veoma jasan u pogledu misije grafičkog lista. Umnožavanje, kao osnovna svrha medija, ima smisla samo ako nekome prenosi određenu poruku, umetničku ideju. […] zahvaljujući svojoj intelektualnoj orijentaciji i naklonosti prema književnim delima evropske humanističke klasike, on je dublje zašao u suštinu njihovih poruka i načina njihovog prenošenja. Tako je u jednom širem vremenskom i umetničkom kontekstu našao pogodno tle iz koga će crpeti inspiraciju za izražvanje svog angažmana prema dobu u kome živi.
LJ. Slijepčević, »Grafika Beogradskog kruga«, u: Jugoslovenska grafika 1950-1980. Serija: Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti (Beograd, oktobar 1985 – oktobar 1986) 28.
