Redovni profesor
(1927–2013)
Predmet: Akt
Na Fakultetu primenjenih umetnosti od 1975. do 1993. godine.
Slikarstvo je učio kod Nedeljka Gvozdenovića i Marka Čelebonovića. Diplomirao je 1955. u klasi prof. Čelebonovića a specijalni tečaj je završio 1958. godine.
Slikar, ilustrator i pedagog. Karijeru je započeo još tokom studija na Akademiji likovnih umetnosti satiričnim karikaturama na temu Informbiroa, objavljivanim u Ježu i Studentu. Više od tri decenije je bio stalni ilustrator lista Politika.
Jedan je od osnivača umetničke grupe Danas zajedno sa Damnjanom, Markom Krsmanovićem i Slobodanom Pejovićem.
Izložbe:
- Samostalna izložba »Anatomija prostora« održana 1961. u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić
- »Anatomija prostora« u Galeriji Kulturnog centra Beograda 1988. godine
Nagrade:
- Zlatna paleta ULUS-a 1961.
- Plakete Zlatnog pera je 1965. i 1967.
…………………………………………………..
Mađioničar do pola puta, pesnik od pola, Moma Marković je zapanjujuće dresirao svoje KAKO da služi onom ŠTA. Tehnika ovih slika, divlja i elegantna kao panter, poslušno preskače prepone, podmeće leđa za ideje, priskače na poziv.
Mića Popović
…………………………………………………..
Početkom 60-ih apstraktna umetnost je u Srbiji naišla na zid nerazumevanja i ignorancije. Veći deo enformelističke produkcije insistirao je na materijalnosti slike, herojskom gesti i kolažiranju neslikarskih materijala na samo platno. To nije slučaj sa Markovićem koji je razvio jedan asketski postupak, radikalno minimizirajući slikarsku paletu, čak i fizički udeo samog slikara u procesu kreacije. Izabravši tehnološki proces koji ga je približio idealu da »slika samu sebe slika«, kao što priroda samu sebe stvara, Marković anticipira fraktalne strukture u kojima su detalji identični celini. Bravurozna tekstura postaje glavni akter, sa reminiscencijama na geološke procese i subjektivni perceptivni proces… ovaj gotovo kosmički pristup razotkriva princip stvaranja. Čak i u njegovim najapstraktnijim radovima, uvek je prisutna snažna asocijacija na pejzaž. U stilu legendarne Polokove maksime »ne slikam po prirodi, ja sam priroda» Markovićevi apstraktni pejzaži su više kosmogonija nego pleneristički zapis. Jedinstvena energija koja oblikuje i mikro i makro kosmos je prava tema njegovih slika.
Srđan Đile Marković
…………………………………………………..
Umetnost nije hir. U suštini svih stvaralačkih procesa u prirodi, pa i na mojim slikama, je struktura. Ali, kolko god da ta struktura, dobijena sudarom pigmenta i slikarskih veziva vizuelno pleni, bitno je da ona ima i svoj likovni smisao. Svaki detalj mora biti opravdan – i sam za sebe i kao deo celine
Moma Marković
…………………………………………………..
Slikar zdravog instinkta i fini poznavalac tehnoloških procesa, Moma Marković je iz uzajamnog odnosa boja i ravnih podloga izvukao snažne slikarske zaključke i uverljiva svedočanstva o ponašanju prirode.
Peđa Milosavljević
