U sredu, 16. juna u 19 č, u Galeriji Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, svečano je otvoren 13. GRIFON –izložba izabranih radova sa Konkursa za najbolji grafički dizajn u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori u 2018, 2019. i 2021. godini.
Na ovogodišnjem konkursu GRIFON prijavilo se 47 autora sa preko 150 radova. Selekciona komisija – Radonja Leposavić, istoričar umetnosti, Žolt Kovač, vizuelni umetnik, Vedran Eraković, tipograf, Saša Janjić, istoričar umetnosti, Nikola Radojčić, grafički dizajner – izabrala je 32 autora i preko 50 radova u kategorijama: knjiga i druge publikacije, vizuelni identitet, plakati i oglašavanje, ambalaža, tipografsko pismo, promotivni materijal i hartije od vrednosti, filmska, video i TV-grafika i veb-dizajn.
Praksa je potvrdila da nagrada Grifon nepogrešivo valorizuje i prepoznaje najbolja autorska dela grafičkog dizajna, o čemu svedoče i profesionalni dometi dosadašnjih laureata: Miloš Ilić (1996), Vladan Srdić (1998), Borut Vild (2000), Goran Patlejh (2002), Slavimir Stojanović (2004), Isidora Nikolić (2006), Igor Oršolić (2008), Autorski tim A3 Format (Filip Bojović & Marko Rakić / 2010), Jovana Budošan & Aleksandar Ilić (2012), Metaklinika (2014), Piter Gregson Studio (2016), Velimir Andrejević & Sofija Gavrilović (2018).
GRIFON je osnovan u saradnji sa kompanijom Quadra Graphic 1996. godine sa ciljem da stimuliše i razvija profesionalne standarde u oblasti grafičkog dizajna. Ova specijalizovana manifestacija bijenalnog karaktera tokom dve decenije razvila se u relevantni punkt za vrednovanje i sučeljavanje različitih poetika pružajući realan uvid u aktuelnu produkciju grafičkog dizajna u Srbiji i regionu i autora koji su svojim poreklom/školovanjem/boravkom vezani za ove prostore.
„Ovogodišnja selekcija i konkurs će svakako ostati u senci pandemije kovid virusa i svega onog što nam se više od godinu dana dešava. Ova globalna katastrofa uticala je i na produkciju koja je vidno manja ali ne nužno i nekvalitetnija. Ono što je svakako primetno je manjak dizajnerskih rešenja ambalaža i trodimenzionalnih proizvoda, što se može opravdati činjenicom o usporenoj privrednoj aktivnosti usled pandemije. Ipak ohrabruje praksa da je uprkos nepovoljnoj situaciji, grafička produkcija knjiga, plakata i posebno tipografskog pisma i dalje na zavidnom nivou. Vizuelni identiteti, veb kao i TV grafika su takođe prisutni i čine ovogodišnju selekciju u medijskom smislu raznovrsnijom. (…) Ono što će iza svega toga ostati su primeri uspešnog i inovativnog korišćenja kako novih tehnologija, tako i iskustava starije umetnosti u pogledu kreiranja novih predmeta i grafičkih rešenja. Ti i takvi primeri će sigurno naći svoje mesto u muzejima primenjnih umetnosti i dizajna ali ono što je važnije i značajnije, ostaće u sećanju mnogobrojnih ljudi koji su ih koristili ili imali. Grifon, kao nagrada za najbolji grafički dizajn pokušava da skrene pažnju stručne, ali i one šire javnosti, da iza svakog proizvoda, iza svake grafičke kreacije, stoji naporan rad umetnika koji svojim delom doprinose da svet u kome živimo bude, ako ne lepši onda makar funkcionalniji i dopadljiviji.“
Iz teksta Saše Janjića
Žiri za nagradu 13. GRIFON 2021, sastao se 15. juna 2021. u 13 č. u Galeriji Grafičkog kolektiva, Dragoslava Jovanovića 11 i doneo jednoglasnu odluku da se ovo priznanje za najbolje autorsko ostvarenje u oblasti grafičkog dizajna dodeli Manetu Radmanoviću za rad „U10: 3/6”.
Žiri je pored nagrade Grifon 2021. godine dodelio specijalno priznanje Moniki Lang za publikaciju „Rejčel Kask-trilogija-Obris-Tranzit-Pohvale” i priznanja po kategorijama: Oliveri Batajić Sretenović, za rad „Galerija Jovan Popović, katalozi”, kategorija Knjiga i druge publikacije, Isidori M. Nikolić, za rad „Predrag Nešković Sloboda najjačem”, kategorija Knjiga i druge publikacije, Katarini Popović, za rad „Muzej Jugoslavije – agenda 2019”, kategorija promotivni materijal i hartije od vrednosti, Ani Prodanović, za rad „Familija fontova Orto”, kategorija Tipografsko pismo, Biljani Stanković, za rad „Minea, familija rukopisnih pisama”, kategorija Tipografsko pismo, Zoranu Borenoviću, za rad „Sudaruška”, kategorija Vizuelni identitet, Jani Oršolić, za rad „Samo nežno prema sebi”, kategorija Vizuelni identitet.
