Izložba “Dostojno Dostojevskog” Teodore Stojanović
Galerija Doma omladine Beograda, od 1. do 13. februara 2022.
Otvaranje u 19:00h
Teodora Stojanović je master dizajner enterijera i nameštaja, student doktorskih studija FPU i saradnik van radnog odnosa-demonstrator na Odseku unutrašnja arhitektura i dizajn nameštaja. Tokom master studija Teodora se bavila idejom oblikovanja prostora u odnosu na asocijativno-simboličko tumačenje književnosti, transponovanje emocija i sećanja, postavljajući stvaralaštvo Dostojevskog kao polazište za arhitektonsko-dizajnersko projektovanje. Svoje istraživanje definisala je u master radu rađenim pod mentorstvom red. prof. Aleksandra Mijatovića.
Iz najave izložbe link
„Menjajući mikrolokacije svog bivstvovanja, sužavajući ili šireći svoj životni prostor i otvarajući ili zatvarajući sebe u tom prostoru, čovek pokušava da svet iz sebe prenese u spoljašnjost, da iskustvu, znanju i verovanju stvori pojavni oblik, da ga opredmeti. U izložbi Dostojno Dostojevskog Teodora Stojanović nastoji da svoja verovanja i shvatanja o liku i delu Dostojevskog pretoči u prostor, a lični utisak prenese na posmatrača. Inspirisana egzistencijalističkom poetikom Dostojevskog, osećanjima skučenosti i teskobe, atmosferom bezizlaznosti i besmisla u kojima se junaci njegovih dela nalaze, ali i njihovim vitalizmom u smislu traganja za rešenjem, za izlaskom iz paklenih krugova u kojima su zatočeni, umetnica transponovanjem takvog ambijenta osmišljava prostor. Ona postavlja zidove u koje će pojedinac sigurno udarati, često iz običnog inata, ali zidove koji ga neće zaustavljati, već koji će anticipirati pronalaženje izlaza iz lavirinta. Teodora takođe stvara i kutak u kojem pojedinac može da se nastani, ispunjava ga sobom, i može da ga osetiti svojim. I to ne bilo koji kutak, već onaj koji će omogućiti da sadržaj, tj. knjiga, govori o sebi a ne o kontekstu u kome se nalazi, ne o prostoru. I da prostor govori o sebi a ne o sadržaju koji ga ispunjava. Onaj kutak u kome će čovek govoriti o sebi i biti sadržaj…drugome čoveku i drugoga čoveka.“
Postavka ove izložbe sadrži segmente prostornih instalacija koje predstavljaju otelotvorene romane, dok prateći video prikazuje čitav projekat završnog master rada – Biblioteka. Kretanjem kroz galeriju nailazi se na romane Dvojnik, Zapis iz mrtvog doma, Zločin i kazna, Zli dusi i Mladić i njihove glavne motive, dualnost, zatočeništvo, savest, antinihilizam, nada i cilj, dolazi se do izlaza iz postavke, tesnog prolaza na rascepu dve celine. Prolaza koji ostavlja osećaj teskobe, nedostatka daha i gušenja, nalik na poslednje sate piščevog života. Prolaskom kroz ovaj segment, ulazi se u polje pšenice, po epigrafu romana Braća Karamazovi: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi.“
