Fakultet primenjenih umetnosti realizovao je ekskurziju Italija 2023 sa prof. Prosenom vrlo uspešno. Svi smo se vratili. Bilo je želja uveren sam, da se i ne vratimo tako brzo, jer je sedam dana proletelo za čas. Otkrivanje Italije, većini nepoznate, započelo je sa Padovom gde smo popili prvu jutarnju kafu, osetili boje i mirise Italije na pijaci, osluškivali naše glasove jutrom praznim ulicama, koje će se za par trenutaka potom ispuniti grajom i životom kakav u Italiji bruji do kasno u noć. Posetili smo crkvu Svetog Antonija Padovanskog, portugalskog svetitelja koji je ovde okončao svoj život – u crkvi se čuva njegov jezik kao glavna relikvija koja podseća na njegove propovedi i priče. Hlad od sunca jarkog pružila nam je najstarija botanička bašta, osnovana 1545, kao i dvorište Univerziteta iz 1222. Za kraj smo ostavili obilazak Kapele Skrovenji gde nas je revolucionarnost Đotovih fresaka ostavila ispunjene radošću i bojom. Prvi dan okončali smo veselom hotelskom žurkom, koja će u sećanju ostati nama i malom tihom gradiću Abano Terme.
Sutradan je svaki kamen Venecije imao svoju priču za nas, svaki golub je pozirao na slici, a galebovi su bili nešto više nasrtljivi. Lokalne boje i ambijent je poput svetlopisanog zvuka naše grupe koja je vijugala uz Venecijanske kanale zabeležio Mihailo Božović. Veneciju smo otkrili ploveći Kanalom Grande – glavnom avenijom ove hiljadugodišnje Kraljice mora. Prošli smo ispod i preko mosta Rialto, posetili crkvu Svetog Marka, i individualno pokušavali da se izgubimo i onda nađemo neki svoj put.
U Raveni smo videli sve ono što već imamo u predavanjima – valjda će, kako profesor misli, nešto da nam ostane bar do ispita. nadam se i mnogo duže. Ravenu je teško opisati ako niste osetili njeno žarko sunce na svojoj koži, i svežinu lepote njenih mozaika doživeli u nekoj vrsti duhovne meditacije koju ovo mesto od vas traži.
U Rimu smo proveli tri dana, neko je izračunao da smo prelazili po 20 hiljada koraka… Posetu Večnom gradu otpočeli smo Galerijom Borgeze, prvom privatnom kolekcijom koju je formirao neko ko se baš razumeo u umetnost, a živeo u vreme Karavađa i Berninija. Ne postoji osećaj većeg zadovoljstva do onog kad nekoga uvedete prvi put u Galeriju Borgeze, i osetite tu vrtoglavicu i radost u tuđim očima. Istog dana usledilo je panoramsko razgledanjei šetnja glavnim trgovima i ulicama Rima. Kao blesak se ređaju svežina Panteona obasjanim preko jednog otvora svetla, najsavršenija građevina ikad podignuta, srce Rima koje pulsira oko fontane di Trevi, Navona, Španske stepenice. Ovo nije bilo dovoljno za prvi dan, pa smo se zato uveče još malo prošetali svi skupa do Trastevere gde nas je mediteranski vajb nosio do kasnih sati.
Drugog Rimskog dana šetali smo podzemnim tunelima Sebastijanovih katakombi, i tu u crkvi videli i poslednje Berninijevo delo. Hladne tunele zamenili smo čekanjem na suncu pred Vatikanskim zidinama. Vredelo je zbog Rafaelovih stanci, Mikelanđelove Sikstinske kapele, pogleda na Laokona uživo i još toliko toga, da smo se posle Vatikana izbezumeljni od lepote i umora rasturili po gradu, da bi tek uveče bili u stanju da se vratimo u Trastevere, do kasno.
Trećeg dana smo videli Berninijev grob, uz oltar papske bazilike Santa Maria Mađore, skromna ploča sa par slova – više je pleonazam. Videli smo Mojsija, Koloseum i popeli se do Kapitolskog trga, i samostalno upijali poslednje utiske do pred polazak iz grada u koji vode svi putevi.
Za kraj je došla Firenca. Isuviše mala u svojoj preobilnosti lepotom i veličanstvenim ljudima koji su u njoj živeli. Najveći utisak pored izvanrednog sladoleda ostavila je galerija Ufici. Posle ovih par dana verovatno se neko zapita ima li umetnosti i u drugim zemljama, šta je ostalo van Italije? To ćemo utvrditi narednom ekskurzijom Pariz sa prof. Prosenom 2024.
