Uža umetnička oblast
Primenjena grafika
Predmeti koje nastavnik držao:
Odsek Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga, predmet Grafika.
Prethodno školovanje
Na Fakultetu primenjenih umetnosti od 1964. do 1996. godine.
Rad na Fakultetu
Redovni profesor
Prodekan od 1981. do 1983. Šef katedre.
Rođen 1930. u Moglicu, Makedonija. Diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, sa poslediplomskim studijama, u klasi prof. Marka Čelebonovića.
Oblasti interesovanja: grafika, slikarstvo.
Samostalne izložbe
Grafika:
- Beograd, 1965;
- Zrenjanin, 1966;
- Kruševac, 1968.
Slike:
- Kruševac, 1971;
- Skoplje,1972;
- Beograd, 1972.
- Beograd, 1994.
- Kruševac, 1995.
- Vrnjačka banja, 2005.
- Umetnički paviljon »Cvijeta Zuzorić«, Beograd, 2016.
Kolaži:
- Grafički kolektiv, Beograd, 2013.
Značajne grupne izložbe
- Redovne izložbe ULUS i Grafičkog kolektiva;
- I–XX Oktobarski salon;
- Izložba jugoslovenske grafike, Zagreb, 1958;
- Moderna srpska grafika, Novi Sad, 1960;
- II–V zagrebačka izložba jugoslovenske grafike;
- Grafika Jugoslavije, Palić, 1964;
- Dom JNA, Beograd, 1965;
- Grafika beogradskog kruga, Ljubljana, 1965;
- Jugoslovenska grafika XX veka, Muzej savremene umetnosti, Beograd;
- III trijenale likovnih umetnosti Jugoslavije, Beograd, 1967;
- Memorijal Nadežde Petrović, Čačak, 1972;
- Salon u Herceg Novom, 1977.
Izložbe jugoslovenske grafike u Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Kubi, Argentini, Australiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Indiji, Italiji, Francuskoj i Americi.
Najvažnije nagrade
- Nagrada Umetničke kolonije Ečka, 1965;
- Nagrada Oktobarskog salona, 1966;
- Zlatno pero Beograda, 1967;
- Zlatna igla ULUS, 1968;
- Nagrada ULUS (za grafiku);
- Muzej savremene umetnosti na III trijenalu, 1967;
- Dve nagrade za plakat, 1968/69;
- Plaketa grada Beograda zaslužnim umetnicima, 1969;
- Povelja ULUS zaslužnim članovima, 1975;
- Povelja Grafičkog kolektiva, 1980;
- Nagrada ULUS za životni doprinos za razvoj grafike u Srbiji, 1992;
- Nagrada za životno delo na Bijenalu grafike, Beograd, 1996.
Član Grafičkog kolektiva od 1955. i ULUS od 1956.
…………………………………………………….
Božidar DŽmerković je prisutan na likovnoj sceni gotovo šest decenija, a poetika njegovog stvaralaštva, u grafici i slikarstvu, vezuje se za figuraciju rešavanu prevashodno u funkciji plastičkih fenomena. U tako bogatom umetničkom iskustvu autor nastavlja kontinuirano da upošljava svoje kreativne impulse tragajući za harmonijom i lepotom vizuelnog u kompoziciji. Kolaž se u DŽmerkovićevim stvaralačkim seansama pozicionirao kao deo slikarskog promišljanja i igre spontanog izbora, neočekivanog slučaja, prepoznavanja osobenog i uklapanja raznobojnog materijala iz štampanih medija u vlastiti likovni prosede. Pa ipak, zahvaljujući jednoj od iluzija uma, stiče se utisak da smo svesni svega što primetimo i svega što učinimo. Ova iluzija opstaje uprkos činjenici (poznatoj naučnicima) da smo svesni tek delića svojih percepcija i postupaka.
Estetika kolaža je više od veštine kombinovanja; kolaž je i afirmacija informacija koju je um sintetizovao iz ukupnog zbira vizuelno zavodljivih novinskih fotografija. Ako pođemo od premise da jedan mali odeljak u našem životu/radu može da ispunjava deo i/ili čitav mentalni ormar, moguće je da upravo kolaž danas zauzima takav prostor u slikarevom Ormaru. Kolaž je u ovom slučaju i vizuelno pročišćenje i kristalizacija likovnog jezika između dva slikarska akta.
Starovremska predanost sa kojom se DŽmerković posvetio ovom kreativnom mediju aktuelnom već sto godina, od dadaista do danas, asocira i na uzorne stvaralačke ideale – Marka Čelebonovića, DŽmerkovićevog profesora i/ili Ivana Tabakovića, Majstora kolaža i intelektualnog autoriteta sa kojim je radio na Akademiji.
»Slikarstvo me je odvelo u grafiku«, rekao je u jednom razgovoru DŽmerković. Očito, čitavo njegovo stvaralaštvo može se percipirati i kao produbljivanje likovnog izražavanja kroz različite umetničke oblasti. Na tom putu od litografije, akvatinte i linogravure, preko crtanja i slikanja do kolaža, u potrebi za definisanim autorskim stavom načinio je značajan luk u velikoj gradaciji problemskih srodnosti u svetlosnim, materijskim, kolorističkim i prostornim vrednostima rada.
Mrtva priroda je dominantan tematski okvir novih kolaža. Referirajući sopstvenu ideju da je oblik noseći stub u arhitekturi slike, DŽmerković sa merom morandijevske paradigmatične osetljivosti varira kompoziciono jednostavna i prijemčiva rešenja.
Ako su Morandijeve mrtve prirode bazirane na tradiciji slikarstva 14. veka, DŽmerkovićevi kolaži, kao i čitavo njegovo stvaralaštvo, utemeljeni su na kulturi Moderne. Asocirajući na uobičajni aranžman porodičnog ambijenta – vaze, voće, cveće, kutije, ptice – on cepanjem i sečenjem krhkog papira stvara plemenite materijalne vrednosti, a bogatom svetlosnom gradacijom temperira zračenje kompozicije. Svetlost i prostor su kategorije autorove gotovo opsesivne, posvećenosti.
»Sklopu moje ličnosti odgovaraju prigušeni tonski odnosi – denfovani zvuci koji pojačavaju imaginaciju i tajanstvenost koju želim da postignem«, zapisao je. Zar se još jednom ne potvrđuje da je veći deo onoga što registrujemo i kako na to reagujemo iz jednog u drugi trenutak zapravo kontrolisano u nevidljivim delovima našeg saznajnog bića koje barata ogromnim obiljem životnih/kreativnih detalja?…
Ambijent pun stvaralačkog naboja i emocija, kao i razmena energije koji su ga pratili u radu sa studentima danas je ustupio mesto DŽmerkovićevom radu u osami i tišini, između četiri zida ateljea u selu, noću. Moć noćnog stvaranja oslobađa energetski potencijal i akumulirane tajne nivelišući egzistencijalni grč u koncetrovan sadržaj rada.
Fizičar bi rekao: kad čovek sve shvati onda nema mesta za boga u svemiru. Ako religija mora naš strah i usamljenost da zaštiti, onda umetnost mora da ubedi ljude da im je potrebna, da im je potrebno nešto čistije i autentičnije od onoga što dobijaju na drugi način, od svih drugih poslova. Božidar DŽmerković je ovu mantru o umetničkom vjeruju nastavio da ponavlja u znaku svog senzibiliteta. Jer, »sumnja u postignuto za mene je večiti stimulans«, jedno je od njegovih stvaralačkih načela.
Ljiljana Ćinkul
(iz kataloga izložbe kolaža u Grafičkom kolektivu u Beogradu, 2013. godine)
