Баштина Михајло Митровић
12.10, 11h Задужбина Илије Коларца, Београд- press конференција
13. и 14.Октобра, 14х посета стану у згради у Браће Југовића, коју је архитекта пројектовао (потребна најава маилом)
Овог првог септембра Михајло Митровић (1.9.1921- 20.12.2018) архитекта, мислилац архитектуре, есејиста светског реномеа и југословенског порекла, напунио би 101 годину.
Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1948. године. Усавршавао се у Француској и Данској, а као стипендиста Уједињених нација, враћа се у Југославију и већ 1950. године се запошљава у Урбанистичком заводу Србије. Као главни пројектант Завода израђивао је генералне урбанистичке планове за велики број градова у Србији – Зајечар, Пирот, Ниш, Врњачку Бању, Трстеник, Бању Ковиљачу, Лазаревац.У периоду од 1961.до 1981. године, запослен је као директор Пројектбироа, а 1980. године изабран је за професора на Факултету Примењених уметности (предмет Мали урбанизам и хортикултура)у Београду као и за професора Факултета техничких наука у Чачку. За почасног доктора Београдског универзитета промовисан је 1999. године, а исте године је изабран и за председника Академије архитектуре Србије. Промовисан је и за почасног члана Руске академије архитектуре. Добитник је Седмојулске и Октобарске награде, а од стручних признања ту су награде Борбе и Салона архитектуре, као и награде УЛУПУДС-а. Деценијама је у периодици објављивао есеје, колумне и критичке приказе о архитектури, а 50 година је држао сталну колумну у “Политици”.
Реализовао је преко стотину зграда као што су Хотел Нарцис на Златибору, Мотел Млинарев сан у Ариљу, Хотел Путник на Новом Београду, Изворе топле воде у Врњачкој Бањи, пословну зграду Енергоинвест у Београду, мотел Рубин у Појатама, већи број стамбених објеката у Србији, као и неколико пословних зграда, међу којима почасно место заузима Генекс – Западна капија, пословно-стамбени комплекс на Новом Београду.
Модернистичка архитектонска баштина, посебно она друге половице 20.века, из низа разлога још није добила заслужену институционалну пажњу. Раздобље од 1950-их до 1980-их година и квантитетом и квалитетом представља изузетно раздобље југословенске архитектуре, али реч је и даље о запостављеном сегменту архитектонског насљеђа који услед мањкаве (или непостојеће) формално правне заштите, неразвијене друштвене свести или дубиозних приватизацијских процеса, бива пречесто изложен неадекватним адаптацијама или препуштен убрзаном пропадању. Нажалост, таква је судбина и најпознатијег Митровићевог дела- куле Генекс, које је заштићено, али још се не види системска брига ни начин како га одржавати и чувати у интересу његових станара и других корисника.Међутим, очување интелектуалне и личне оставштине архитекта, представља додатни изазов.
Обележавајући његову обљетницу рођења, његовој породици се ове године придружује самоорганизована група грађана-истраживача која је преузела иницијативу спашавања библиотеке и преосталих архива овог драгоценог научника и уметника.
Циљ конференције за штампу је отварање питања препознате (интер)националне баштине и њене судбине : у случају архива Михајла Митровића – шта са кутијама разноврсних открића, вредности, материјала, докумената, награда, књига, рукописа, фотографија, планова, плаката, још неоткривене и необрађене грађе? Где их сместити а да није тренутна приватна остава једне самоорганизоване герилске групе грађана? Чије је “наше” наслеђе, коме припада брига о њему, чије је знање, историја и историја уметности једне епохе и једне земље које више нема али на чијем тлу постоје нове демократске творевине декларативно спремне да прихвате бригу о “општем добру” за садашње и будуће генерације?
Који су конкретни кораци које Држава предузима у интересу за препознавање и спашавање заједничког добра и спречавања ситуација у којој спашавање и очување непроцењивог материјалног и нематеријалног добра пада на породицу и грађанске герилске иницијативе? Шта Држава или град Београд могу конкретно да учине у овом и сличним случајевима?
ПРОГРАМ, Београд, 12.-15. Октобра 2023.
Пресс-конференција поводом очувања баштине Михајла Митровића, биће одржана
- Октобра 2024. у Београду у 11х, у Задужбини Илије Коларца, а два наредна дана биће организована посета стану у згради коју је пројектовао и у којој је архитекта живео од 1978. са својом породицом. У оквиру посте стану биће одржана уметничка интервенција.
12 Октобар 2023
-11х, Мала сала, Пресс конференција уз пројекције
Учествују:
-Мина Глоговац, ћерка архитекте Митровића, сликарка, професорка на Факултету Примењених Уметности и депозитарка права на заоставштину/ наследница ауторских права Михајла Митровића
–Наташа Бодрожић, кустоскиња и културна радница, водитељка пројекта Мотел Трогир, с фокусом на заштиту и критичку ре-евалуацију модернистичке архитектуре друге половице 20.века (удруга Слободне везе, Трогир/ Загреб)
–Маја Лалић, архитектица (Миксер, Београд)
–Зоран Дмитровић, архитекта (Колектив, Београд)
–Данијела Рајовић, архитектица, Београд
-Микица Андрејић, фотограф, (Сквер, Зајечар)
Модерација и на иницијативу самиздата Едиција Југославија– Ивана
Момчиловић, драматуршкиња(PhD In One Night, Brisel/ Bierbais)
–13х, Мала сала- пројекција недавно дигитализованих слајдова Михајла Митровића, захваљујући дигитализацији Микице Андрејића
Звучна слика уз пројекцију – Микица Андрејић
-13х30, коктел у холу Коларца уз заставе са штампаним визуалима из архива Михајла Митровића
Пратећи програм:
-Књижара Коларца, уређење излога и продаја књига Михајла Митровића
- Октобар– посета стану и перформанс/ снимање 14х
- Октобар– посета стану и перформанс/ снимање 14х
Резервација за посету стану искључиво на мејл адресу :migrativeart@gmail.com са назнаком “Посета стану ММ + датум” уз навођење имена, презимена и личног матичног броја. Број посетитеља је ограничен.(Групе од 20 особа максимално по једној посети)
Све фотографије: приватна архива породице, поједине дигитализоване захваљуци М. Андрејић.
Хвала: породици Михајла Митровића, Александру Пековићу и екипи Задужбине Илије Коларца на љубазном гостопримству, Xavier Löwenthal-у на помоћи око визуала, М. Ћворовићу, као и свима који су учествовали у герилској акцији као и организацији овог догађања.
