Redovni profesor
(1902–1983)
Predmeti: Primenjena grafika, Crtanje i Slikanje
Na Fakultetu primenjenih umetnosti od 1956. do 1966. godine. Šef katedre Grafika
Rođen u Beogradu. Pohađao Umetničku školu u Beogradu i Akademiju u Krakovu. Likovni kritičar i teoretičar. Jedan od
pionira primenjene grafike u Srbiji. Član ULUS-a od 1922. i od tada na odgovornim i rukovodećim mestima Udruženja. Jedan od
osnivača ULUPUDS-a i ULUPUDJ-e. Počasni predsednik Udruženja od 1963. Sarađivao u brojnim časopisima i dnevnim listovima od 1921.
Samostalno izlagao u Beogradu, Požarevcu, Kostolcu, Kučevu, Blagojevom Kamenu, Majdanpeku, Rijeci, Gornjem Milanovcu,
Čačku, Nišu, Smederevskoj Palanci, Zagrebu, Sarajevu, Vogošću, Somboru, Kuli, Liparu, Kruščiću, Ruskom Krsturu, Crvenki, Sivcu, Valjevu, Negotinu, Novom Sadu, Kruševcu, zatim u Budimpešti (sa Palavičinijem), Amsterdamu, Ajdhovenu (1929–1976).
Učestvovao na mnogobrojnim grupnim i kolektivnim jugoslovenskim
i međunarodnim izložbama u zemlji i inostranstvu (1922–1974).
Nagrade i priznanja:
- Nagrada Politike Vladislav Ribnikar na II Oktobarskom salonu 1961
- Oktobarska nagrada Beograda za
samostalnu izložbu grafike (1921–1962) - Nagrada Galerije Matice srpske na V Međunarodnoj izložbi grafike 1963
- Sedmojulska nagrada SRS 1971
Brojne prve nagrade na konkursima za plakat, zatim spomen plakete, zlatne plakete i više zlatnih znački.
Odlikovan Ordenom rada sa crvenom zastavom 1966, Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom 1971, Ordenom republike sa zlatnim vencem 1977.
……………………………………………………..
Mihajlo Petrov bio je srpski grafičar, slikar, ilustrator, pesnik i kritičar, profesor; bavio se opremom knjiga, tipografijom i izradom plakata.
Slikarstvo je učio u Umetničkoj školi u Beogradu (1919—1921. prof. LJ. Ivanović i M. Milovanović). Usavršavao se u Beču (1922), u Krakovu (1923) i u Parizu (1924—1925).
Jedan od najaktivnijih saradnika „Zenita” u njegovoj prvoj fazi (1921), zahvaljujući posredovanju Stanislava Vinavera koji je u Beogradu prikupljao priloge za „Zenit”. Sarađuje i u drugim avangardnim časopisima („Dada Tank”, „Út”).
Član grupe Oblik 1926—1929. Osnivač Grafičkog odseka Akademije likovnih umetnosti i Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Jedan od organizatora Šeste jugoslovenske izložbe u Novom Sadu 1927. i Prve grafičke izložbe 1934. u Beogradu. Specijalno za „Zenit” radio linoleume koji predstavljaju vrhunac njegovog likovnog stvaralaštva.
Od svojih prvih pojavljivanja na umetničkoj sceni okrenut ka savremenim tokovima, Mihailo Petrov može se smatrati začetnikom moderne srpske grafike. Petrov stvara prve apstraktne grafike na ovim prostorima, a njegovi radovi čine integralni deo avangardnih publikacija Zenit, Dada Tank i Út, objavljivanih tokom 1921. i 1922. godine.
Upoznat sa vodećim estetičkim idejama svoga vremena, prvi kod nas prevodi tekstove Vasilija Kandinskog, i 1922. u časopisu „Misao“ objavlljuje njegov esej „Slikarstvo kao čista umetnost“, a 1924. u listu „Pokret“ piše članak o Sezanu i njegovim naslednicima. Posle 1925. godine napušta koncepciju avangardne umetnosti i orijentiše se ka socijalno angažovanoj grafici.
U periodu od 1955. godine, Mihailo Petrov realizuje grafičke listove kroz proces dugotrajnog, kombinovanog obrađivanja ploče u tehnikama akvatinte, meke prevlake, bakropisa i bakroreza. Petrov u grafičku ploču utiskuje realne materijale kao što su žica, kanap, tkanine, metal, drvo, umesto da po njoj crta, insistirajući na koncentraciji i taloženju slojeva.
Ovakvim tretmanom, Petrov se u mediju grafike posvećuje eksperimentu i istraživanju materije, nastojeći da klasičnu grafičku disciplinu redefiniše, i uvede je u ideološku i duhovnu klimu vremena.
Osim grafike, bavio se slikarstvom, likovnom kritikom, primenjenom grafikom, pedagoškim radom. Od 1940. prvi je predavač na novoosnovanom odseku grafike Fakulteta likovnih umetnosti, a od 1951. profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti.
