Ужа научна област
Историја уметности
Предмети које наставник држи (Акредитација 2015):
Основне академске студије:
Историја уметности 3
Историја уметности 4
Српска уметност 20. века
Докторске академске студије:
Српска авангардна уметност
Предмети које наставник држи (Акредитација 2022):
Основне академске студије:
Историја уметности 5
Историја уметности 6
Историја уметности 7
Историја уметности 8
Српска уметност 20. века 1
Српска уметност 20. века 2
Докторске академске студије:
Српска авангардна уметност
Претходно школовање
Дипломирала 2003. историју уметности на Филозофском факултету у Београду, где је магистрирала 2007. и докторирала 2015. из области Историја модерне уметности. Ужа научна област Историја модерне и савремене уметности и ликовне критике друге половине 20. века, са фокусом на однос тих дисциплина и политике (идеологије).
Рад на Факултету
Године 2018. др Весна Круљац изабрана је у звање доцента за ужу научну област историја уметности на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду.
Допринос академској и широј заједници
Члан је Организационог, Научног и Уређивачког одбора Међународне научно-стручне конференције SmartArt, а од 2020. члан Етичке комисије ФПУ. Сарадник је на научном пројекту „Српска уметност 20. века: национално и Европа” (бр. 177013) Филозофског факултета у Београду. Професионалну каријеру започела је као кустос у Галерији Матице српске у Новом Саду (2003/2004), а наставила као виши кустос и музејски саветник у Народном музеју у Београду (2007–2018).
Изведени радови
Polemički konteksti beogradskog enformela, Fondacija Vujičić kolekcija, Beograd, 2021.
„Zenitistička arhitektura u kontekstu jugoslovenske međuratne umetničke scene”, u: Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu: 1918 – 1941, ur. A. Kadijević i A. Ilijevski, Institut za istoriju umetnosti, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2021, 180–186.
„Lazar Vozarević: stvaralaštvo enformelne i postenformelne faze (1960–1968)”, u: J. Denegri i dr., Lazar Vozarević, Fondacija Vujičić kolekcija, Beograd, 2020, 97–205.
„Konfrontacije na relaciji zenitizam – jugo-dada: časopis kao platforma propagandne borbe za hegemoniju značenja”, Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 16, 2020, 25–42.
„Politički disput i napad na enformelnu apstrakciju u Jugoslaviji 1962./1963.”, Peristil 62, 2019, 159–177.
„Енформел Миодрага Миће Поповића”, Зборник за ликовне уметности Матице српске 47, 2019, 307–320.
„Мотив сенке у сликама Ивана Табаковића”, у: Зборник радова са Научног скупа Иван и Ђорђе Табаковић – градитељи српске културе ХХ века, Матица српска, Нови Сад, 2018, 171–186.
„Ликовни опус Владислава Шиља Тодоровића (1933–1988)”, Зборник Народног музеја 23-2, 2018, 245–261.
“Belgrade Art Informel in the Polemical Context of Serbian Culture during the 1950s and 1960s”, in French Artistic Culture and Central-East European Modern Art, Lj. Kolešnik and T. Bjažić Klarin, Institute of Art History, Zagreb, 2017, 226–241 (ill. 320–328).
“Belgrade Art Informel at the Crossroads of Modernism and Postmodernism”, in: Пресичане на границите в изкуствата: отвъд модерното и постмодерното/Crossing Borders in Arts: Beyond Modern & Postmodern, K. Nikolova, M. Bozhikova, M. Georgieva, N. Marinchevska et V. Penevska, Institute of Art Studies, Sofia, 2018, 23–36.
„Евокације византијске уметности у ликовном опусу Лазара Возаревића”, у: Савремена музика између тишине и звука. Архитектура у комуникативном дискурсу. Балкан – место сусрета културе и уметности, књ. III, „Српски језик, књижњвност, уметност”, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2017, 327–345.
Мишко Павловић: циклус ‘Пут, линија, жица, мрежа, кавез’, Ликовна галерија Културног центра, Београд, 2017.
„Lazar Trifunović i Narodni muzej u Beogradu (1962–1968)”, Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 12, 2016, 167–
„Социокултурни контекст београдског енформела: примери из Народног музеја у Београду”, Зборник Народног музеја 22-2, 2016, 339–364.
„Полемички карактер и рецепција београдског енформела у српској култури шездесетих година ХХ века”, Зборник за ликовне уметности Матице српске 44, 2016, 225–247.
Лазар Трифуновић – протагонист и антагонист једне епохе, Музејске године 2, Народни музеј, Београд, 2009.
