SRB

ENG

Изложбе

 

Дизајн као кисеоник
Никола Кнежевић

Музеј примењене уметности, Вука Караџића 18, Београд

Свечано отварање: понедељак, 19. септембра у 19 часова.

Изложба ће бити отворена до 22. октобра 2016. године.

Изложбу ће отворити Дејан Суђић, директор Музеја дизајна из Лондона, аутор текста за каталог изложбе.

Изложба се састоји од 61 рада и чине је идејна решења, прототипови, модели и готови производи. Никола Кнежевић у свом раду прати развој технологија, проналази нове материјале, прати људске навике и открива нове потребе. Његов рад садржи погледе ка будућности, разбијање устаљених принципа, и комбиновање естетских и функционалних елемената које је понекад тешко замислити заједно.

 

 



 

 

 

 

Les enchantés
Селена Вицковић

Културни центар Србије, Paris, 123 Rue Saint-Martin

Отварање у суботу, 24. септембра 2016 у 19 h.

Изложба ће бити отворена до 4. новембра 2016.

Презентација монографије о уметности Селене Вицковић аутора др Лидије Мереник (издање Колекције Вујичић) у уторак, 27. септембра, 2016. у 19:30 h

 

 

 



 

 

 

 

Балканерос
Александар Келић

Поводом 100 година од успостављања српско-шпанских дипломатских односа у Националном антрополошком музеју Шпаније у Мадриду се 22. септембра 2016. отвара изложба Балканерос, Сабор трубача у Гучи, Србија која представља селекцију фотографија о Гучи Александра Келића уз пропратне фотографије Туристичке организације Србије и Драгачевског сабора трубача у Гучи. Изложба ће трајати до 15. јануара 2017. године

 

 

 



 

 

 

 

Парови
Зора Мојсиловић

Јесен – пролеће
016 – 017 – forever

Уторак, 4. 10. 2016.
Галерија Штаб, Црногорска 10 / Бранков мост, Београд

 

 

 

 



 

 

 

 

Les enchantés
Селена Вицковић

Културни центар Србије, Paris, 123 Rue Saint-Martin

Затварање изложбе у четвртак, 3. новембра 2016. од 18 до 21 h.

 

 

 



 

 

 

 

Музеј детињства
Владимир и Милица Перић

У петак 4. новембра 2016. отворена је ретроспективна изложба Музеја детињства у Савременој галерији Суботица.

Изложба траје до 3. децембра.

...........................................................

Музеј детињства се систематизовано ствара већ једну деценију. Пројекат Владимира Перића, коме се потом придружила и Милица Перић, од 2006. се развија као пасионирана колекционарска и уметничка пракса усмерена на предмете детињства. Иако замишљен као још један десетогодишњи пројекат након Перићеве претходне две деценијске стваралачке фазе (Талент, Talent Factory), Музеј детињства би и након предвиђеног краја, могао бити настављен као особен концепт ауторског музеја, постављен у реалној архитектури. У Музеју детињства сакупљени предмети (фотографије, играчке, албуми за сличице, литература, школски прибор, амбалажа слаткиша, дечја гардероба, намештај за децу итд.) имају вредност документа за историјско читање и архивирање, али се истовремено користе и као уметнички материјал унутар радова који преиспитују, персонализују и трансформишу историјат и контекст пронађених предмета.
Особен ауторски печат Музеју детињства даје прожимање неколико димензија: лични однос и сећање на детињство, континуирано колекционирање предмета купљених на бувљим пијацама, у антикварницама, на интернет аукцијама и добијених донацијама, затим музеолошко сортирање прикупљених предмета и архивске грађе, као и уметничка интервенција која додаје нова значења историјској и документарној вредности колекције.

Милица Перић
Кустоскиња/Историчарка уметности

 

 

 



 

 

 

 

Керамика и екран
Љубица Јоцић Кнежевић

У току је самостална изложба Љубице Јоцић Кнежевић, доцента на Одсеку керамика ФПУ у Савременој галерији Суботица.

Изложба је отворена 28. 10. и траје до 22. 11. 2016.

Под називом Керамика и екран приказана су дела докторског уметничког пројекта »Керамика и екран-елементи наслеђа и савремена дигитална технологија« настала у последње три године.

 

 

 



 

 

 

 

МетаЗона
Бранка Кузмановић

Галерија Хаос
Београд, Доситејева 3

Отварање изложбе у уторак, 22. 11. 2016. у 20 h

Изложбу отвара Бојана Бурић, историчарка уметности

 

 

 



 

 

 

 

Плакат догађај
Здравко Мићановић

Салон Музеја примењене уметности
Вука Караџића 18, Београд
1 – 22. децембар 2016.

Свечано отварање: четвртак, 1. децембар 2016. у 19 часова

Изложбу ће отворити: Мирослав Мушић, историчар уметности

Кустос изложбе: Слободан Јовановић, МПУ

............................................................

У Музеју примењене уметности, од 1. до 22. децембра биће приређена изложба посвећена стваралаштву Здравка Мићановића (1952). Радови овог уметника истражују однос простора и времена у медију плаката. Појединачни плакати на изложби Плакат догађај приказују самосталне »догађаје«, који заједно представљају »изглед простора у одређеном тренутку«, чиме постају део ширег опуса радова који међусобно комуницирају.

На изложби Плакат догађај приказана су и три истоветна плаката, само другачијег назива: Експлозија/мрља, Мрља/експлозија и Експлозијааа (1978–2016). Основу ових радова чини плакат Експлозија/мрља из 1978. године, тј. приказ мрље настале просипањем боје на папир, које је изведено на плакату за алтернативну позоришну представу (тј. хепенинг) Групе »Тијело/Простор«, Представа у дворишту, (Тузла, 1978.). Тада реализован плакат временом постаје »нулти плакат« – референтан за неке будуће радове из опуса Здравка Мићановића, омеђеног идејом експлозије, као симболом хаоса, који претходи идеји »мрље«, као симболом уметничке конзистентности. Током осамдесетих година прошлог века, на Мићановићевим плакатима мотив мрље постаје централни, чиме се уводи детаљ који није у директној вези са темом догађаја који најављује, већ се може протумачити као својеврсни потпис аутора плаката.

Након доласка у Београд, 1992. године, Здравко Мићановић почиње све чешће да користи »колажно-монтажни« поступак у конципирању радова. Плакати настају уметничком интервенцијом над елементима дводимензионалног простора, тј. компоновањем цртежа и фотографија, или, касније, интервенцијом на фотографијама нађених предмета. Аутор користи поступак монтаже да би представио поетику односа који настају овим спајањем разнородних (или једнообразних) чинилаца.

Као завршни стадијум истраживања медија плаката, уметник се окреће плакату као не-медију, тј. ка плакату као простору за изражавање одређеног концепта који није намењен класичној употреби плаката – најави поменутог »догађаја«. На тај начин, сам плакат постаје »догађај«, а комуникација са публиком више није одређена наменом плаката, већ семиотичким средствима која употребљава аутор плаката, чиме посматрач, плакат, простор око њих, и време у којем постоје постају део уметничког хепенинга. Тиме долазимо до Мићановићеве релативизације појма плаката који постаје »плакат догађај«, каже кустос Слободан Јовановић у каталогу ове изложбе.

На изложби у Музеју примењене уметности изложен је и реконструисани рад Плакат догађај, 2016, који је рађен пре тридесетак година за једну компанију из Тузле. Раније је плакат био једноставан – разнобојни листови формата А4 лепили су се по зидовима. Садашњи Плакат догађај састоји се од 48 блокова који имају 48 различито обојених листића-стикера мањих димензија. Посетиоци изложбе су позвани да изведу акцију на плакату – цепањем, цртањем или одлепљивањем појединачних листића. Овај хепенинг је предвиђен да траје током целе изложбе, али од посетилаца зависи да ли ће остати неки листић до затварања изложбе, или ће остати само подлога на коју су залепљени листићи. Цео процес ће бити документован видео-записом. На тај начин, три димензије просторија у којима се одвија изложба преплићу се у четвртој, временској димензији.

 



 

 

 

 

Померање граница / 3

Музеј примењене уметности, Београд
Вука Караџића 18

28. децембар 2016 – 24. јануар 2017.

Свечано отварање: среда, 28. децембар 2016. у 19 часова

Изложбу ће отворити: Јадранка Симоновић, професорка Универзитета уметности у Београду

Ауторски концепт изложбе: Маја Гецић и Снежана Пешић - Ранчић

Организација изложбе: Маја Гецић и Марина Коцарева Ранисављев

На изложби Померање граница / 3, по трећи пут смо у прилици да видимо радове уметника који на различите начине истражују могућности текстила и сродних медија. Иницијаторке и ауторке концепта су Маја Гецић и Снежана Пешић Ранчић, чланице Секције за текстил и савремено одевање (ТИСО) Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајна Србије (УЛУПУДС). Прва изложба из циклуса одржана је 2014. године и дала је снажни подстрек осавремењавању и оживљавању уметничке излагачке сцене у Србији. Већ наредне године, представили су се и уметници из региона, а ове године поред ствараоца из Србије, Македоније, Хрватске и Босне, ту су и радови из Финске, Пољске, Летоније као и САД.

»Коресподентност представљених радова, њих двадесет седам, са савременим тренутком и местом огледа се у читавом низу тема и аспеката, покривеним општим али и обавезујућим називом изложбе Померање граница«. Као што, такође, наглашава Љубица Јелисавац Катић, ауторка текста у каталогу, публика ће моћи да се упозна »са савременом филозофском мишљу, биолошким и антрополошким теоријама, извесним поставкама психологије, генетике, социологије, тржишне економије, маркетинга, теорије уметности« посматрајући и тумачећи изложена дела.

На изложби су изложени радови уметника:

  • Антра Аугустиновица (Летонија)
  • Ивана Бакал (Хрватска)
  • Панос Баломенос (Финска, Грчка)
  • Ибрахим Беди, (Македонија)
  • Александра Богићевић (Србија)
  • Анна Мариа Брандyс (Пољска)
  • Ненад Бурнић (Србија)
  • Лила Вуковић (Србија)
  • Жељана Вукојчић Јовић (Србија)
  • Марија Вукосављевић (Србија)
  • Раи Голд (САД)
  • Април Даусха (САД)
  • Далиборка Ђурић (Србија)
  • Магдалена Клесзyńска (Пољска)
  • Роландс Крутовс (Летонија)
  • Драгана Купрешанин (Србија)
  • Лиљана Мајкић (БиХ)
  • Анђела Мујчић (Србија)
  • Ана Переги (Србија)
  • Арпад Пулаи (Србија)
  • Никола Радосављевић (Србија)
  • Санев Христјан (Македонија)
  • Снежана Скоко (Србија)
  • Златко Цветковић (Србија)
  • Ана Цицовић (Србија)
  • Ана Цвијановић (Србија)
  • Снежана Чомор (Србија)

Поред изложбе, припремљен је и богат пратећи програм: уметничке радионице намењене студентима, као и предавања и панел дискусије које реализују историчари уметности, чланови Секције за историју, теорију и критику уметности УЛУПУДС-а са занимљивим темама посвећеним тумачњу историје и савременог тренутка у уметности текстила: Зоја Бојић, Мирјана Глигоријевић Максимовић, Весна Лакићевић Павићевић, Ана Михаиловић, Чедомила Маринковић, Марина Мартић, Јелена Павићевић, Светлана Јовичић.
Изложба Померање граница има селекциони карактер, а жири у саставу Бојана Поповић, музејска саветница, Маја Туцаковић, новинарка и Снежана Пешић-Ранчић, уметница доделиће три награде.

 

 



 

 

 

 

Skepsis
Тијана Којић

У четвртак, 12. јануара у 19 h, у УЛУС-овој галерији у Београду биће отворена самостална изложба београдске уметнице Тијане Којић под називом Skepsis.

Изложбена целина представља део докторског уметничког пројекта »Skepsis – цртеж, слика и отисак у доба екрана и етра«.

Изложба ће бити отворена до 24. јануара.

.........................................................

Изложбена целина Skepsis је природни наставак, или нови слој претходног циклуса под називом Stratum, приказаног београдској публици у галерији Графички колектив почетком 2016. године. У ретроспективи, сви Тијанини досадашњи циклуси стоје у односу међусобног контрапунктирања, смењујући визуре којима се користе појединство и мноштво, сингуларно и плурално постојање. Овога пута, идејни фокус је на питањима посматрања, мисаоних и потпражних процеса који воде у сумњу. Сумња  је овде дата као симптом и као амбијент који уоквирује живот, као простор размене у којем размена постаје све мање могућа. Потреба за посматрањем направила је дистанцу која је уједно и негација живота и одбијање учествовања у њему.

Остајући доследна досадашњем истраживању материјала – металног лима, уметница се враћа размишљањима о формирању амбијенталне целине, бавећи се стварањем гигантског колажа, на чијим деловима интервенише у доменима дисциплина цртежа, слике и графичких поступака. Целини великог формата, визуелни контрапункт правиће серија минијатура, постављених у вертикалне постаменте.

Скепса – одстојање деликатно одмерене, елегантно изнијансиране дистанце, као здрава могућност за ваљану критику. Сумња – укидање дистанце, понирање као улазак у простор неодређености. Њени симптоми: радикални осећај дезоријентације и изгубљености. (»Немир као сумња«, каже Жорж Батај). »Добродошли у лавиринте Сумње Тијане Којић.« – каже Борис Мандић у разговору са Тијаном Којић и Аном Арп поводом изложбе. Белешке из овог разговора између двоје младих писаца и ауторке изложбе биће објављене уместо ауторских текстова у пратећем каталогу изложбе.

Тијана наводи: »Сумња, несразмерно јача од других мисли, је категорија без дна, која и у ретроспективи и антиципацији намеће нашем уму и савести немир који се шири до распрскавања. Процес напредовања сумње је процес од усијања до нестајања.  Скепса која је пошла у потрагу за смислом често се заглављује у производјењу његове одсутности. Празнина је огромна и надолазећа, као укор свету који ју је ослободио. Поражен или задивљен, свет се против ње може бранити још само сопственом сумњом да она постоји.«

 


 

 



 

 

 

 

Још цртежа са седница Наставног већа
Растко Ћирић

У уторак, 7. марта у 12 h

Галерија Водолија Факултета примењених уметности, Косанчићев венац 29

Овом изложбом прослављамо петогодишњицу од приређивања претходне изложбе (март 2012).

Молимо да понесете увеличавајуће стакло како би тиме увеличали овај догађај.

 

 

 

 



 

 

 

 

Рерофотографија

Отварање самосталне изложбе РЕРОТОГРАФИЈА Мелинде Костелац, које ће се одржати у среду, 15. марта, у 19 часова у Галерији Дома културе „Студентски град“ (Булевар Зорана Ђинђића 179).

........................................................

Реротографија је дневник једног јединог тренутка, оног спознаје. Он јесте мој, али и он мијења свој зрцални сигнал који се храни рецепторима публике. Он јесте аутоконфесионалан, сиров и помало хладан. Он је оријентација у потпуно презасићеном простору родних односа. - Мелинда Костелац

http://www.dksg.rs/event/5924

 

 

 

 

 



 

 

 

 

Трноружичњак
Селма Ђулизаревић Карановић

Галерија Милорада Бате Михаиловића,  Културног центра Панчева
Жарка Зрењанина 1, Панчево
радно време галерије, радним данима 17-20 h

Селма Ђулизаревић Карановић, ТРНОРУЖИЧЊАК
Данијела Младеновић, ЦВЕТНА БАШТА
Гордана Чекић, ИЗА БЕЛИНЕ
22. 03.  ̶  07. 04. 2017.
отварање изложбе 22. марта у 19 h

...................................................................

Изложба Трноружичњак  Селме Ђулизаревић Карановић може се перципирати као сегмент који се надовезује на њен досадашњи уметнички наратив, и као један отворен концепт  који се гради око мотива корсета, цвећа, баште, интимних аксесоара и портрета. Овога пута уметница се представља цртежима и колажираним радовима, рађеним у техници акварела, у којима преовладавају флоралне површине уз аплициране детаље преузете са одевних предмета.
Испуњени у целости, откривајући тек понегде белину папира, они имају квалитет орнамента који је у историји уметности углавном био присутан као декоративни или симболички елемент у служби ликовних представа или религиозних и култних предмета, док је у овом случају самосталан, ослобођен свих обавезујућих значења.
Слично је и са природом и флоралном симболиком која је од уметности антике и средњег века сконцентрисана на библијски и религиозни контекст, док се у новом веку природа појављује у позадини, као секундарни мотив којим се допуњује мизансцен. Са деветнаестим веком и појавом модерних сликара, измењен је и сликарски децорум у  коме је природа могла бити самодовољан мотив, како се појављује и у ликовном исказу Селме Ђулизаревић Карановић.
Флорални мотиви присутни у апстрахованом облику, у њеном стваралаштву инспирисани су ћилимима, народним везом и одећом који носе посебан колористички квалитет. Истовремено, иницијална тачка и окидач око кога ауторка гради своју иконографију јесте и арт ноувеау, у коме је као и у раду ове уметнице флорална орнаментика равноправно присутна у сликарству и предметима примењене уметности. Најпре коришћени за грађење просторног амбијента у које је уметница смештала појединачне или групне портрете, цветни мотиви су сада доминантан елемент, подсећајући на хоррор вацуи који семинуциозно испуњава густим ткањем слике уз велики број детаља. Бирани према морфолошком квалитету, цветни мотиви део су њеног препознатљивог и аутентичног ликовног израза. У интертекстуалном пољу читања уметности и уметничког дела, различити облици цитатности традиционалног, преузети у обрисима, сусрећу се и прожимају са савременим контекстима, градећи нова значења у пољу аутономне уметничке реалности.

Јасмина Новаковић 
(део предговора каталога самосталне изложбе, Модерна галерија,
Горњи Милановац, 2016)

 

 

 

 



 

 

 

 

Скулптуре
Вукашин Миловић

Завичајни музеј Рума
Сала легата Феђе Соретића,
Главна 182, Рума

Отварање: 6. април 2017. у 19 h

 

 

 

 

 



 

 

 

 

Графике
Габријела Булатовић

У уторак, 7. марта 2017. у Градској галерији Маржик у Краљеву, отворена је самостална изложба графика Габријеле Булатовић.

Изложба је трајала до 4. априла.

 

 

 

 

 

 



 

 

 

 

Графичке слике
Мирјана Томашевић

Музеј - центар народног стваралаштва »Ованес Шаранбејан«, Јереван, Јерменија

6. 04 – 12. 04. 2017. год.

http://www.photolure.am/photoset/104600

http://shoghakat.am/am/telecasts/11259

Пртљаг
Лука Кликовац

Изложба докторског уметничког пројекта
18 - 30. априла 2017.

Галерија Дома Омладине Београда

Отварање: уторак, 18. април у 19 часова

 

 

Кућна типографија
Владимир и Милица Перић

Галерија Луцида
Чика Љубина 11, Београд
19. април – 2. мај 2017.

Отварање у среду 19. априла, у 19 сати