Predavač
(1894-1950)
Predmeti: Primenjena grafika i Dekorativno pismo
Na Akademiji primenjenih umetnosti od 1948. do 1950. godine.
Rođen je 1894. godine u Nišu. Zbog izbijanja rata prekida studije arhitekture, i priključivši se 1915. godine srpskoj vojsci, prelazi Albaniju i dospeva u Francusku. U Parizu upisuje privatnu školu za arhitekturu Arkej (Arcueil, 1917-1918), i potom kao državni pitomac studira na slikarskom odseku Nacionalne škole dekorativnih umetnosti (École Nationale Supérieure des arts Décoratifs) od 1918-1921.
Osim crtežom i grafikom, Dušan Janković se bavio grafičkim oblikovanjem različitih vrsta publikacija, među kojima se izdvaja oprema i ilustracija knjiga, oblikovao je plakate, projektovao je enterijere i nameštaj, kreirao odevne predmete, scenske kostime i nacrte za tkanine, izrađivao nacrte za porcelan i keramiku.
Na Međunarodnoj izložbi modernih dekorativnih i industrijskih umetnosti održanoj 1925. u Parizu, izlagao je i u našoj i u francuskoj selekciji, i bio potpredsednik međunarodnog žirija za oblast keramike.
Po povratku u Beograd 1935. godine, uglavnom se posvetio primenjenoj grafici i povremeno se bavio grafikom. Bio je umetnički instruktor Državne štamparije, tehnički direktor izdavačkog preduzeća „Novo pokoljenje“, umetnički urednik časopisa „Jugoslavija“.
Godine 1948. postaje predavač primenjene grafike i dekorativnog pisma na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu.
Osim u zemlji, njegove grafike su bile zastupljene na grupnim izložbama u Poljskoj, Americi, Danskoj, Češkoj. Umro je 1950. godine u Beogradu. Odlikovan je Ordenom Svetog Save V reda.
Dušan Janković je bio je izuzetno svestran autor, autentični protagonista vremena u kome je živeo, obrazovan i dinamičan, čije se stvaralaštvo ispoljavalo u raznovrsnim aspektima umetničkog delovanja. Sve do izložbe organizovane u Beogradu 1965. godine, njegov rad je kod nas bio manje poznat, s obzirom da je znatan deo života proveo van zemlje, u Francuskoj, i da je umro veoma rano, 1950, sa svega 56 godina. Poslednja izložba ovog umetnika održana je pre skoro trideset godina.
Dušan Janković u Francuskoj deluje kao slobodan umetnik, bavi se grafikom i crtežom, u prvim godinama svog umetničkog stvaralaštva i slikarstvom, kao i različitim disciplinama primenjene umetnosti. U Parizu dobija angažmane od velikih izdavača, Flamariona (Flammarion, Larusa (Larousse), Mond Moderna (Monde Monderne). Postaje saradnik čuvene manufaktureza izradu porcelana i umetničke keramike u Sevru (Manufacture nationale de porcelaine de Sèvres) i fabrike porcelana „Bloš i sinovi“ (Bloch et Fils). Između ostalog, projektuje vilu u Sen Kluu kraj Pariza, kao i celokupnu unutrašnju dekoraciju i nameštaj. Prema Jankovićevom nacrtu realizovan je enterijer jedne sale Mulen Ruža. Paralelno sa ovom produkcijom, nastaju crteži i grafički listovi u tehnici drvoreza, bakropisa i litografije, u kojima preovlađuju predstave grada i predstave prirode.
…………………………………………………….
Grafičkom umetnošću u Beogradu između dva rata bavili su se mnogi naši poznati likovni umetnici […] No, prvi među prvima svakako je Dušan Janković. Za ovakvu, na prvi pogled, presmelu konstataciju ima više razloga. Janković je jedan od tada retkih visoko obrazovanih umetnika, pa prema tome i profesionalno kompetentnih umetnika. On je u svojoj bogatoj umetničkoj praksi podjednako uspešno radio u svim disciplinama primenjene grafike, dosežući do najviših rezultata. I najzad, pre i bolje od svih svojih savremenika bio je upućen u kontemplativnu i magijsku moć grafičkih znakova […] Sa finim osećajem za meru unosio je elemente iz nacionalne graficke i kaligrafske baštine. Na taj način u zbrci vladajućih stilova – francuski klasicizam, secesija, bauhausovski konstruktivizam, ekspresionizam, neoklasicizam – on gradi sopstveni autentični izraz, prepoznatljiv u beogradskoj primenjenoj grafici.
Slobodno se može reći da je u svoje vreme bio kod nas jedini koji je istinski poznavao slovo. Poznavao je podjednako dobro njegovu morfologiju u kaligrafskim i tipografskim oblicima. Vrstan znalac i još bolji majstor u izvođenju veoma različitih po poreklu ćiriličnih, latiničnih i gotskih pisama, on uzorno utiče na razvoj i interesovanje za ovu vrstu grafičkog izražavanja. Slova su mu, kada to hoće, besprekorna u stilu, ali vrlo često to su slobodno oblikovane forme netradicionalnog oblika u pogledu stila sa znalačkim implikacijama istorijskih stilova. To su nove izmišljene forme koje često nemaju logiku klasičnih obrazaca – ne proističu iz logike instrumenata za pisanje. Sva njegova pisma imaju dekorativnu snagu, perfektnu izvođačku čistotu i eleganciju i ostaju kao trajna vrednost naše kaligrafske i tipografske baštine.
Stjepan Fileki
